O čemu možemo da razgovaramo?


Razmišljate li nekad o tome? Ili samo pričate – tek da se divani, što reče onaj Lala iz vica. Misao mi ide u više pravaca, a sve u vezi sa ovom temom. Zapazili ste reklamu „Pričaj, pričaj, pričaj…“ (za VIP mobilnu telefoniju, ako neko ne zna :))? Što su praznije naše priče i što se više u krug ponavljau, to je operateru mobilne telefonije bolje – više parica, i oni zadovoljno trljaju ruke. A narod, priče li priča. U autobusima, na ulicama, ljudi pričaju o svemu, i svašta možete da čujete, iako to ne želite. Svi smo pretvoreni u „špijune“ koji slušaju tuđe razgovore. Pa posle razgovaramo o tome šta smo čuli da neko razgovara. Oni koji (još) drže do kvaliteta govornog jezika budu užasnuti nakaradnim akcentovanjem, silnim uzrečicama, devojčicama i devojkama koje otresito izjavljuju da ih boli k….. itd.

Možemo da razgovaramo o politici, o tome šta nam „oni“ rade, da komentarišemo događaje kojima nas bombarduju radio, televizija, novine… Da zaista nas bombarduju zagađenim informacijama (što bi trebalo zabraniti jednako kao „osiromašeni“ uranijum) i nije ni čudo da tako zagađeni i zgađeni i sami proizvodimo ogromne količine verbalnog škarta…

Zbog svega toga bi možda bilo vrlo lepo da da prvo razgovaramo o radu na sebi, o popravljanju ličnih duhovnih, duševnih i telesnih osobina.

Za početak, recite nekom ili samima sebi nešto lepo. A ima puno lepih reči – albatros, baklava, vrednoća, gugutka, dinja,… šišarka 😉 Eto, ako ne znate šta nekom da kažete, upotpunite, za sebe, jedan ovakav lep azbučnik.

Toliko za večeras iz virtuelne oaze 1987

Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на O čemu možemo da razgovaramo?

  1. tatjanamb каже:

    Prilicno je iritantno, a mislim i nekulturno to pricanje mobilnim telefonima na javnim mestima, glasno, do u nedogled. Ne kapiram zasto pozvani ne moze reci: Izvini, sad sam u autobusu (na sred ulice, u cekaonici…) javicu ti se malo kasnije. “ i odloziti razgovor za posle ili se udaljiti od ostalog sveta (ako ima gde) i kratko porazgovarati tisim tonom, ako nema drugog izbora.

    A sto se tice lepih reci, vecina zaboravlja ili ih ne interesuje upucivanje lepe reci i osmeha iako nista ne kosta. Cak se desava da ne umeju ni da prime na pravi nacin lepotu koja im je upucena.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s