„Upoznaj samog sebe“


Ima tako mnogo stvari koje pokreću na razmišljanje – o svakoj našoj narodnoj poslovici bi se mogle knjige napisati, a tu su i izreke mudrih ljudi tokom vekova. S druge strane „Nema ništa što već neko nije rek’o, a ni ovo nije novo – zato je jasno jako, važno je „šta“, ali je važno i „kako““.

Ti kondenzovani proizvodi uma su kao haiku pesme – ostavljaju čitaocu mogućnost da sam stvori čitavu sliku – i stoga nije ni čudo da nam se dopadaju, jer smo ih sami upotpunili slikom, mišlju. Recimo kad se citira „Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom“ – svako će se (nažalost, lako) setiti neke nepravde zasnovane na zloupotrebi sile-vlasti i složiti sa izrekom. A ako bismo pak izdvojili jednog negativca (ne znam samo kako izabrati ;)) i ispričali o njegovim zlodelima-zloupotrebama svako bi imao svoj komentar (pazite se da vaši komentari budu suštinski, a ne nadmetanje sa sagovornicima u cilju postizanja „pobede“ i dobijanja priznanja u društvu) i možda se čak ne bismo ni sasvim složili niti objektivno osudili tog negativca.

I tako, kad me večeras jedan drug podsetio na važnost spoznavanja sebe, svog mesta u društvu i u svetu, u životu, citirajući „Gnose te auton“ (to vam je otprilike na grčkom – izvinjavam se onima koji znaju grčki ;)) rešim se ja da se malo pozabavim jednom tako velikom izrekom.

Između ostalog, setih se jedne ljupke dečije pesmice sa refrenom „… kad budeš mogao, kad budeš hteo, upoznaj sebe, deo po deo…“. Deca to i rade, upoznaju svet, upoznaju sami sebe, a onda ih sistemom obrazovanja i vaspitanja „formiramo“ i … (upropastimo, unazadimo, zaglupimo, ukalupimo… – izaberite sami, ili dodajte, ima sigurno još štošta da se doda. I, što se kaže, da se razumemo – treba decu i vaspitavati i obrazovati – pitanje je samo kako). I šta onda dobijemo – eventualno nas blogere – virtualne govornike, bolje ili lošije, kako razbacani po svetu, vapimo za pravdom i pravednošću, za pažnjom i ljubavlju…

I, kažem vam, u jednom smo isti – imamo kompjutere, imamo slobodnog vremena, izvesno obrazovanje, status, verovatno i stalna, možda i solidna primanja s obzirom kakvo je stanje u zemlji – pa možemo da „filozofiramo“ kroz svoje tribine i forume. Ako pripadate opisanoj kategoriji, onda se zahvalite Bogu ili svojoj srećnoj zvezdi što je tako, jer mnogi zaista nemaju ni delić toga i neće biti u prilici, niti imati potrebu čak da raspredaju ovakve priče. Ima među njima i onih kao što je pastir iz priče „Košulja sretnog čoveka“ – ima onih koji su sretni sa onim što imaju, u skladu sa samima sobom i svojim životom – ali takvih nema mnogo. Kao što ni među nama koji ovako pišemo, svetlucajući kao zvezdice razbacane po Mlečnom putu, nema puno onih koji će obasjati neki malo veći prostor, potrajati neko duže vreme. I zato je takođe važno da spoznamo sebe i uvidimo gde smo i šta smo.

U kojim sve to smislovima 😉 treba čovek da upozna samog sebe? Sad se redom preslišavam – ne smem ni da pokušam da radim sklekove – poljubiću tepih od prve ;), ne trčim za autobusom (zato što nije pristojno, naravno ;)), stomak koji (pokušavam da) pravdam izrekom „Ispod brda najbolji kukuruzi rastu!“ ;), nerviraju me nepravde, gluposti, prazne priče (uuups – da nije i ovo jedna od tih?!)…

Upoznati sebe je pre svega u smislu spoznati kojim poslom se treba baviti, jer ćemo samo u onom poslu koji je naša prava priroda biti uspešni, sretni, zadovoljni. Ovo bi nekog navelo da zaključi da su negativci – budući uspešni u nepravdama – našli šta je u skladu sa njihovom prirodom. Mislim, naprotiv, da su ljudi po prirodi dobri, ali da ih sistem (vaspitanja i obrazovanja) odvodi na stranputicu. A oni onda budu model sledećim generacijama i tako smo se zapetljali u naizgled prilično nerazmrsivo klupko. Razmrsićemo ili preseći ili se i dalje zapetljavati. E sad, u svakom od nas ima od svega pomalo, pa raspetljamo sami sebe, ili presecimo loše navike, ali nemojmo se dalje zapetljavati.

Moj predlog je – izaberite nešto što volite da radite (svakako se podrazumeva da to ne sme biti na nečiju štetu) i krenite tim putem, uporno, makar korak po korak, a onda će polako sve biti lakše – poštovaćete sami sebe, pa će vas i drugi poštovati. I čineći tako dobro to svoje dobro koje ste spoznali da je vaše dobro – doprinećete da bar još neko postane dobar. O, itekako je sve stvar našeg izbora, samo ako imamo sreće da dobre stvari izaberemo na vreme, a loše nikad.

Završiću izrekom (koja je pisala na kartici uz kokice) „Bolje se s boljim ružiti nego s grđim družiti!“ Odnosi se na izbor između dva zla. Izaberimo dobro – družimo se sa dobrima i sa boljima od sebe, a klonimo se svega što nas unazađuje.

Ko bude čitao uveče – želim mu laku noć i mirne snove, ko bude čitao po danu – želim mu lep i prijatan dan 🙂

PVO (pozdrav iz virtuelne oaze :))

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Duhovnost, Popularna psihologija, Svakodnevica, Upoznaj samog sebe. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s