Upoznaj samog sebe 12a :)


Jednom mi je došla do ruku knjiga približno naslovljena „O koristi i šteti istorije za život“ – i tu temu ću razmotriti ovde, ali prvo da razmotrimo nešto slično, da razmotrimo temu „O koristi i šteti literature za život“.

Zasto je to bitno? Zato sto mi prvo moramo sebe upoznati – konstatovati, bez uvijanja i zabašurivanja, šta smo u ovom trenutku (=periodu života), onda nekako skinuti sve te slojeve ličnosti dobijene obrazovanjem, vaspitanjem, uticajem okoline, pa videti da li nam zaista to „odelo“ odgovara, i ako je tako, da ga slobodno i s radošću ponovo obučemo, ili je pak negde neki nesklad, pa treba da popravimo neki porub, ušijemo poneko dugme, suzimo ili proširimo neki deo 🙂 Ili da neki deo sašijemo ponovo ali od nekog prirodnog materijala, a ne od sintetike 🙂 Ili da primerimo svoj stil „odevanja“ svojoj ličnosti 🙂 pa da radikalnije izmenimo dosadašnji stil.

Kako jednu grupu vajara naše ličnosti čine knjige koje smo pročitali, likovi sa kojima smo se poistovetili, treba malo da promislimo o tome. Da vidimo šta je tu bilo korisno, a šta po nas štetno.

Treba se setiti neke priče uz koju smo uzdrhtali/zaplakali, koju smo sanjali, koja nas je ispunjavala i ohrabrivala. To je mogao biti samo neki detalj koji nam se urezao u sećanje  ili pak neka knjiga u celini.

Ako su to bili (a u detinjstvu najčešće jesu) avanturistički romani sa glavnim junakom koji je „kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati“ – onda je jasno da ćemo kad odrastemo imati sindrom glavnog junaka.

To znači da ćemo sa velikom verovatnoćom postupati na neki od sledećih načina:

  1. sve znati bolje od drugih, i da ćemo manje ili više patiti zbog toga što drugi ne shvataju da MI jesmo u pravu :). Zato su veoma dobre, ali i retke knjige koje upućuju decu na zajedništvo pred opasnošću, na saradnju u savladjivanju prepreka, na mogućnost dogovora. Recimo serijal „Pet prijatelja…“ od Enid Blajton.
  2. boriti se za pravdu, poštenje
  3. rešavati misterije kao Šerlok Holms ili
  4. biti čovek od poverenja (= doktor Votson :)) nekom glavnom junaku ili pak
  5. biti verni sluga nekom glavnom junaku

Onda smo, posle kauboja, čitali i obaveznu lektiru, koja je uvek manje-više neprimerena uzrastu, pa je najčešće ostavljala zbrku pojmova i ideja. Medjutim tu je itekako moguće da smo upili neki model ponašanja ili rezonovanja koji nam može kako pomagati tako i odmagati u životu.

Onda smo čitali ljubavne romane ili poeziju. Romantične i tragične ljubavi na sve strane, niko o običnom životu da piše! Zato svi zamišljamo, jer je takav trag literatura ostavila u nama, zamišljamo dakle LJubav sa velikim LJ, nežnost, naklonost… muškarci pate što ne mogu tako da vole (mada je i to sve stvar vaspitanja), žene pate što nisu tako voljene.

Ljudi su, čini mi se, u svakoj oblasti jednako radoznali i voljni da svašta probaju. Kako u ishrani, tako i u duhovnoj i intelektualnoj oblasti. A setite se šta se kaže „Curiosity killed the cat!“ 🙂 Nekako to što smo „svaštojedi“ u ishrani važi i u tome šta ćemo sve čitati. I jednako kao što svaka hrana ne može biti zdrava, tako ni svaki tekst koji čitamo ne može biti zdrav.

Iz knjiga saznajemo mnogo – bilo da smo ih sami pročitali bilo da kroz druge ljude dobijamo ono što su oni iz literature „pokupili“. Tu su osnovna moralna načela zaodevena u razne odore. Tu je sve ono što je nekad prenosila usmena književnost kao sistem vrednosti u društvu. Jedno od važnih pitanja je koliko tu osnovnih (manje ili više ili baš 10 :)) zapovesti ima?

Ima i elemenata koji se u literaturi ne razmatraju – ko piše o svakodnevnom životu, iznošenju smeća, odgušivanju lavaboa,… Ako znate neku takvu knjigu, javite 🙂 I pošto običnog života nema, mi mislimo da ovo što živimo nije život. Pa čekamo da se nešto desi (Btw, sviđa mi se stih „hajde dođi, sebe mi donesi, noćas nešto lepo mora da se desi… :)) Pa potenciramo i prepričavamo neke događaje u želji da imamo nešto veliko: slušam danas jednu „mobilnu“ konverzaciju: „Al smo se ucirkali, brateee…“ i to će prepričavati do sledećeg ucirkavanja!

Dobro, neka njih ucirkanih, da mi gledamo svoja posla 🙂 Dakle, zašto nema u pričama tih banalnih detalja svakodnevice? Zato što treba naučiti osnovna načela o borbi dobra i zla, o potrebi da se bude istrajan, hrabar,… A „obične“ stvari naučimo kroz imitiranje odraslih (e kakvo to učenje sve može biti i kakav skup stavova se tu formira, to je tema za sebe – doći će na red :)). Jednako tako u pričama nema ni druge krajnosti – spoznavanja sebe, jer za to tada nije vreme.

Uz ovo razmisljanje o tome šta je sve iz literature i na koje načine uticalo na nas, razmislimo i o tome šta danas deca čitaju i zašto današnja deca ne čitaju. Nekad su junaci bili kauboji i Indijanci. Neću sad o stereotipnosti i tome da su kauboji obični, siromašni najamni radnici, a Indijanci kultura uništena evropskim sistemom vrednosti, nego o činjenici da su bili ljudska bića.

A današnja deca „čitaju“ kornjače, sunđere… 😉 nemilosrdno se „ubijaju“ u igricama na kompjuteru… Šta je onda u njihovim glavama? Ima na YouTube-u materijala na tu temu. Pogledajte jedan-dva, biće vam jasno, a onda spasavajte decu, pls!

Овај унос је објављен под Društvo, Duhovnost, Popularna psihologija, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

8 реаговања на Upoznaj samog sebe 12a :)

  1. goranveselinovic каже:

    ОДЛИЧНО 🙂

  2. noviinternet каже:

    Reblogged this on noviinternet1987 and commented:

    Posle čitanja nekih pravilnika i podzakonskih akata (!) pomislim koliko li to loše utiče na mene, pa se setim svojih razmišljanja uopšte na temu koliko na nas utiče sve što smo (ikada) pročitali, i tako odlučim da ponovim ovaj tekst…

  3. mesecevzracak каже:

    Divan, divan tekst! Preispitaću samu sebe, a biće interesanttno i pitati druge šta čitaju pa proveravati da li se to vidi u njihovom ponašanju… Veoma zanimljivo, kao da mi je ova tema sve vreme bila u podsvesti, ali je nikada ni u mislima nisam sročila. 🙂

  4. oblogovan каже:

    Time se neprestano bavim.,. :/

  5. ivinsvet каже:

    Одличан ти је овај текст! Баш одличан!
    Сад по глави вртим шта сам све читала и шта још увек читам… Стварно сам сваштојед 🙂

    Кад си већ поменуо стих, ево ти цела песма 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.