Upoznaj samog sebe 14


Vratiću se opet na uticaj literature na formiranje ličnosti i mogućnost da upoznamo sebe kad proanaliziramo šta smo čitali, u čemu uživali ili šta nas je zamaralo, nerviralo…
Sad jedna manja digresija u vezi sa pitanjem o upoznavanju samog sebe, a ono glasi: da li je to (tj. upoznavanje samog sebe ;)) moguće ostvariti na plaži, kad je čovek uronjen u žamor stotine zvukova koji dobuju po ušima – plač beba i vesela dečija graja, odlomci konverzacija na ruskom, francuskom i našem jeziku, pozivi sa izletničkih brodića, ponude kuvanih kukuruza i krofnica… uz blag povetarac, miris borovine, losiona za sunčanje, mnogobrojna lepa, manje lepa i nelepa 😉 tela koja se izlažu suncu ili brčkaju u toplom moru, plivajući u svim pravcima i svim stilovima… (a najslađe je bilo gledati dvoje mladih kako malenu pudlicu „uče“ da pliva i raduju se kad kučence prepliva metar rastojanja između njih dvoje :))

E u toj atmosferi je teško naći mesta za iole ozbiljniju misao, a kamoli tako važnu i delikatnu stvar kao što je „Upoznaj samog sebe“.

Ali kad taj, meni uvek kratak :), period boravka na moru prođe, i utisci se malo slegnu, onda se vidi da se puno toga o samom sebi može saznati – o svom odnosu prema prirodi, prema slobodnom vremenu, prema novostečenim poznanicima – susedima na plaži, prema samima sebi…

Što se tiče odnosa prema prirodi ja sam, po pitanju šuma i drveća, kao Obeliksovo kučence Idefiks („onaj koji ima fiks-ideje“ :)) i strašno se potresem kad vidim da je negde nepotrebno posečeno drveće… I tako, kad tamo u jednom delu plaže, gde se nekad moglo uživati u pravoj hladovini, naiđoh na razbacane ostatke ne tako davno posečenog drveća, osetih veliku, duboku tugu za nečim što se ne može nadoknaditi. A niti su to pokušali – samo bahato razbacani trupci i panjevi koji zaista jako dobro mogu da posluže kao stolice, ali poseći nekoliko decenija, možda i više od jednog veka staro drvo i ostaviti tragove tog zlodela svuda unaokolo je nešto što ja neću nikada moći da razumem, a još manje da opravdam. Mislim da drveće ne postoji zbog toga da bi ga ljudi bespotrebno i besomučno uništavali. A onda, u nemoćnom bolu, pomislih da nisu „naši“ (pogledajte tekst o Tašmajdanu) bili pre mene ovde na odmoru, pa primenili svoje ideje o uređivanju prirode (kako je žalosno da imamo jedino ironiju i sarkazam kao oružje protiv onih koji čine raznovrsne nepravde!)

I tako… prođoše mi dve nedelje bez Interneta 🙂 Na to me je, izgleda, naterala i nepravedna (po mom mišljenju) skupoća: 1,5 evro za pola sata! I to je jedan deo u upoznavanju sebe i visine svojih prihoda 🙂 Da li sam cicija ili ne – sve je relativno, zar ne? Ali, zaista se i može bez Interneta. Vidite, on je na neki način virtuelni geto u koji smo zatvoreni, i gde smo, naizgled, slobodni da iznosimo svoje mišljenje, da diskutujemo o svemu i svačemu. Naravno, moguće je i da na nekoga utičemo, da nešto popravimo, možete da kažete da se preko Fejsbuka ili Tvitera pokrenulo ovo ili ono pitanje, možda i rešio neki problem. Ali se bojim da je sve to minorno u odnosu na količinu i vrstu nepravdi i krivih Drina koje treba ispravljati. Svakako – ne smemo nikad prestati da ih ispravljamo, i svakako treba da se trudimo da ne doprinosimo novim iskrivljenjima 🙂

Mada ima predivnih slika na nekim sajtovima, usudiću se da stavim i dve-tri svoje. Pozdrav iz virtuelne oaze

U prevečerje posle oluje

Posle velikih talasa, pred kišu

 Evo i mene na plaži 🙂

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Duhovnost, Popularna psihologija, Svakodnevica, Upoznaj samog sebe. Забележите сталну везу.

4 реаговања на Upoznaj samog sebe 14

  1. tatjanamb каже:

    Upoznavanje samoga sebe mi je zadnjih godina vrlo interesantno i ima raznih nacina da se zaroni u svoju sustinu koju, cesto, zanemarujemo za rad obaveza, drustvenih normi, drugih…

    Mislim da se mozemo spoznati i na plazi, isto kao i spoznati druge jer ponasanje ce ipak ostati slicno nasem izvornom, sta god cinili.

    Kad smo vec kod sece drveca i sama zalim zbog jedne ogromne i verovatno stare tresnje koja je posecena u firmi koja se bavi prirodom i njenim bogatstvima, za rad prosirenja voznog parka, kako se na kraju ispostavilo. Sramota, sto sam vise puta rekla, uz ne bas blagonaklono prihvacen komentar, ali i dalje ostajem pri tome da je sramota sta sve covek uradi protiv sebe i prirode.

    Fotke su Ti lepe. Ona sa suncobranima od pruca asocirala me je na obalu rumunskog dela Crnog mora.

  2. nenad77 каже:

    Slobodane prvo da te pozdravim. Evo ovako, moje prosto mišljenje na malo komičan način 😉
    Kad si na moru,plaži,onako tek izašao iz vode i ideš ka ležaljki koja se nalazi ispod suncobrana, a ZNAŠ da te tamo čeka hladno pivo,nema šanse da pred toliko zgodnih mama koje šetaju i leže na plaži, razmišljam o samom sebi 😉 🙂 🙂 Jednostavno ne stižem 😀

  3. Branko Baćović каже:

    Pa i kada visiš non stop na nečemu (internet, TV, kafana…) možeš da upoznaš sebe koji beži od samog sebe… Zato je dobro da neki put nemaš elemenata koji ti odvlače pažnju od najbitnije stvari koje jedna duša treba da nauči – upoznavanja sebe. 🙂

  4. sarah каже:

    Da, da sve vise i sve duze visimo na netu 😀
    Ali nije lose povremeno preispitati svoje odnose prema odredjenim ljudima, stvarima, prirodi, dogadjajima, … samo mislim, da ja na plazi to ne bih uspela 😉
    Fotke su lepe.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s