Upoznaj samog sebe 18


Pregledam sopstvene beleške na temu „Upoznaj samog sebe“, ne samo ovih 17 do sada postavljenih u mojoj virtuelnoj oazi – Novom Internetu 1987 – nego i drugde i uviđam da se moje „spoznaje“ o ovoj ili onoj temi ciklično, sa izvesnim unapređenjima, ponavljaju tokom vremena, kako mi kad koja životna situacija naiđe.

Tako i sad, u vezi sa razmatranjem uticaja literature na formiranje ličnosti, na naš život u celini, razmišljam o tome šta mi je jedan drug rekao – da kad se neko (valjda je mislio na mene :)) bavi jednom tako velikom oblašću, treba da prouči literaturu iz te oblasti (e tu je valjda mislio na sebe, jer je veoma sistematičan :)). Mogu li ja pročitati ili bar prelistati sve knjige i delove knjiga koji se bave ovom temom? Mogu li ja imati tračak sopstvenog mišljenja pošto me preplave mišljenja ostalih? Mogu li se ja otrgnuti od proklamovanih autoriteta, ako svako malo nailazim na „kao što je rekao taj-i-taj…“? Mogu li ja putem eseja da polemišem sa svima njima? Neki bi se tome obradovali – još od Vukovog vremena imamo instituciju „utuk na utuk“, metodu za pridobijanje simpatija i javnog mnjenja često samo na osnovu toga ko je veštiji govornik, a ređe na osnovu toga gde se nalazi (deo ili sva) objektivna istina.

A prazne priče sigurno ne želim, ni da slušam ni da fabrikujem. Konkretan savet, uputstvo, ideju – hoću da čujem, hoću da dam.

Neosporno je da je literatura uticala na nas. Kako ona koju smo sami čitali, tako i ona koju su nama bliske osobe čitale, a svakako i ona koja je formirala „autoritete“ – osobe dovoljno vešte da manipulišu drugima i domognu se vlasti, bilo u okviru porodice, kolektiva ili „šire društvene zajednice“ kako se to lepo 🙂 kod nas govorilo (a možda se i dalje govori).

Dobro – to sve jeste tako, i uz to neosporno je da bi nam trebalo previše vremena da sledimo unazad svaki od tih puteva i nađemo korene svog ponašanja, svoje ličnosti.

Šta možemo? Možemo da ustanovimo koji su to elementi ličnosti koje bismo voleli da imamo, da ih drugi vide u nama. A od tog trenutka ćemo znati kojim putevima nam valja ići. To me podsetilo na jednog mog mladog prijatelja kome je neobično kad „odrasla“ osoba nosi protezu za ispravljanje zuba. Pa, budimo i mi nekom neobični, stavimo sebi neku „protezu izvrsnosti“ i korigujmo ono što trenutno kod nas nije u skladu sa idealima. Kad sam već kod tih stomatoloških analogija, šta ćemo sa onima koji više nemaju sve zube ili imaju puno novih ili starih plombi? E, njima treba dobar stomatolog (u našim terminima – učitelj) koji će popraviti te kvarove, napraviti kvalitetne proteze (ali ne na račun struganja zdravih zuba – neka i pravi stomatolozi razmisle 🙂 i nađu bolje rešenje od dosadašnjeg!).

Dakle, govorim o nama koji razmišljamo u upoznavanju samih sebe i koji hoćemo da radimo na unapređenju svojih ličnosti.

I zato ću u vezi sa uticajem literature reći nešto o jednom žanru u literaturi koji mislim da treba pravilno razumeti i postaviti na pravo mesto. Mislim na satiru. To su odlične intelektualne analize društva, nešto čemu je teško ne nasmejati se, ne pomisliti „e, svaka mu čast, kako je sve sagledao, opisao…“ Ako niste skoro (ili ako niste nikad :)) pogledajte Domanovićevu priču o tome šta se desilo Svetom Savi kad je po drugi put bio među Srbima. Tako dobru kritiku obrazovnog sistema odavno niste čitali… Ali – da satira satire one protiv kojih je uperena, mi od vremena Domanovića ne bismo imali nikakvih problema u zemlji – ona bi bila raj (kao što po svojim prirodnim i ljudskim potencijalima i može da bude!).

Satiru pišu rezignirani i kivni ljudi, nemoćni da drugo učine, a vešti na rečima, nadajući se da će te reči u nekom zapaliti dovoljno jaku vatru da sažeže nepravde koje se čine. A kako zapaliti vatru uz vetrove koji orkanskom snagom duvaju po našem narodu, koji, polegnut kao trava na jakom vetru ne diže glave čekajući da oluja prođe. Jer, svaka oluja prođe. Jer je „Svaka sila za vremena, a nevolja redom ide!“

Oluje prolaze – ali koliko će zemlja ostati razrušena, napaćena, upropašćena? Koliko će betona biti izliveno na nežne vlati trave? Toliko je lako uništiti, a toliko teško održavati bilo šta – lepu misao, lepa osećanja, lepe postupke…

Šta da se radi? (što reče Černiševski :)) Da se setimo ideala koji su nam kroz literaturu preneti, i koji su i dalje u nama, manje-više zagušeni i zgroženi svime što se dešava, i da na svakom mestu postupamo u skladu sa objektivnim idealima – DA BUDEMO LJUDI – kao što je rekao blaženopočivši patrijarh Pavle – da ne damo, da ne dozvolimo neljudima da manipulišu nama i crpu nam svu energiju koju treba u životu da koristimo u slavu života.

Želim svima sreću, mir i napredak.

Pozdrav iz virtuelne oaze 🙂

Овај унос је објављен под Društvo, Duhovnost, Popularna psihologija, Upoznaj samog sebe. Забележите сталну везу.

2 реаговања на Upoznaj samog sebe 18

  1. Branko Baćović каже:

    Da da… neki put se krijemo iza reči…
    U jednom filmu sam čuo nešto u stilu:
    – Loše stvari u društvu obično nastaju zato što dobri ljudi ništa nisu radili…

  2. noviinternet каже:

    To jeste veliki problem. Imam jedan tekst o tome zašto se pametni teško udružuju, ne znam samo imam li i odgovor na pitanje 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.