O… uticaju literature


Šta najčešće srećemo u literaturi? Stereotipe koji su pogubni, negativne modele života koji se prihvataju kao prirodne, normalne pojave, poistovećivanje sa tipovima koji pate, koji su cinični, na razne načine bolesni…

Može li se iz negativnog primera naučiti šta je pravilno? Samo će nas utvrditi u uverenju da se iz određenih uslova mora obavezno desiti određena posledica – jednako kao što se pomisli da će se nešto loše desiti ako nam crna mačka pređe put 🙂

Može li nas opis tuđe nevolje navesti da postupimo pravilno? Samo će nas dirnuti, ali pošto se „dešava drugom“ smatraćemo da se nama neće ili ne može desiti.

Zašto to preovlađuje u literaturi? Da bi čitaoca uhvatili u zamku, da bi se nametnuli, da bi plasirali svoje ideje pisci posežu za sve čudnijim situacijama, sve manje razumljivim motivacijama, opisima… U tom zamršenom klupku nema niti za koju bi se čovek uhvatio i koja bi ga izvela iz tog lavirinta na pravi put.

Ljudima treba jasna, jednostavna, lepa reč – sigurno da imate neku takvu knjigu u svojoj biblioteci. To su često knjige nevelikog formata, a velikog srca. Ako vam dođe do ruke neka od njih, recimo Pouke patrijarha Pavla, (knjiga 1: razgovori) „Budimo ljudi„, izd. Znamenje, manastir sv. Dimitrija, videćete kako će lepa osećanja podstaći u vama, kako će vas obodriti da se trudite da istrajete u pravilnom životu.

Ne gubimo dragoceno vreme – budimo ljudi!

Advertisements
Овај унос је објављен под O svemu i svačemu, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

12 реаговања на O… uticaju literature

  1. tatjanamb каже:

    U nekom momentu sam bila iznenadjena citajuci strucnu literaturu pisanu pre vise od 100 godina, ali napisanu tako jasno i konkretno da nije bilo sta da se ne razume. U isto vreme sam citala i novije strucne radove napisane tako kao da je cilj autora (verovatno) bio da ga citalac ne razume, da misli kako je autor teksta jako pametan, a citalac daleko manje ili da autor teksta, ustvari, ne zna mnogo, ali se frlja slozenim terminima skrivajuci manjak znanja i iskustva.

    Sto se tice ostale literature, najcesce citam knjige iz oblasti koje me interesuju i iz kojih nesto mogu da naucim, pronadjem slicnosti sa svojim zivotom, nacine resenja odredjenih situacija i sl.

    Sjajna poruka na kraju teksta :OK:.

  2. noviinternet каже:

    „U nekom momentu sam bila iznenadjena citajuci strucnu literaturu pisanu pre vise od 100 godina, ali napisanu tako jasno i konkretno da nije bilo sta da se ne razume.“

    To je apsolutno tačno i pri tom, to uopšte ne mora biti sadržaj koji danas smatramo trivijalnim (u smislu da se predaje u osnovnoj školi). Takvi su i stariji udžbenici, sa ilustracijama (lepim), komentarima, pregledni, lepim jezikom pisani…

    „U isto vreme sam citala i novije strucne radove napisane tako kao da je cilj autora (verovatno) bio da ga citalac ne razume, da misli kako je autor teksta jako pametan, a citalac daleko manje ili da autor teksta, ustvari, ne zna mnogo, ali se frlja slozenim terminima skrivajuci manjak znanja i iskustva.“

    To! Delom je u vezi i sa stavom (ne znam više čijim „On sait de plus en plus de choses sur moins en moins de choses. A la fin on saura tout sur rien!“ (Znamo sve više i više o sve sitnijim stvarima. Na kraju ćemo znati sve o ničemu!“)

    • tatjanamb каже:

      Upravo tako. Konkretno sam mislila na neke radove J. Zujovica koji su napisani tako da bi mnogi danas mogli da se ugledaju na njega. Nije poenta u komplikovanosti vec jednostavnosti koju ce podjednako moci da razume i onaj ko zna mnogo i onaj ko o tome ne zna nista, a zeli da zna.

  3. noviinternet каже:

    Jedino se iz takvih spisa nešto i može naučiti – neophodno je razumevanje materije, a puko pamćenje će ili da izneveri ili da dovede do neodgovarajuće primene toga što nije naučeno suštinski (kako neki kažu: osvojeno znanje, osvojeno razmišljanjem, osvešćeno, za razliku od usvojenog znanja, kao nečeg što je prihvaćeno jer ga je neki autoritet (stvarni ili umišljeni) plasirao).

  4. noviinternet каже:

    Reblogged this on noviinternet1987 and commented:

    Razmišljajući o sopstvenim postupcima shvatim da u njima prepoznajem neke likove iz kniga koje volim. I mislim se da li ja te knjige volim zato što su mi slične ličnosti ili voleći te knjige se poistovećijem sa likovima iz njih? Nije to nikako jedan lik, to je jedna čudna slagalica u kojoj ima i kauboja i Indijanaca i filozofa i naučnika i umetnika i slabića i gubitnika, srećnih u ljubavi, ili onih koji pate… I pomislim da nešto više napišem na tu temu, kad ono – početak već imam 😉

  5. oblogovan каже:

    Znaš ono, kao… Ne smeš da priznaš da ne razumeš kraj, haha… A niko ga ne razume… Današnja umetnost (bilo koje vrste) meni liči na bajku “Carevo novo odelo“… Svi moramo da se divimo “instalaciji“ koju niko živi ne razume…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s