O… nadmetanju


Nadmetanje je, u obliku na koji se uobičajeno misli, takmičenje jedinki sa ciljem osvajanja što bolje pozicije u zajednici. I ono je štetno za ljudski rod, bez obzira što su nas drukčije učili. Štetno je jer stvara zavist i zlobu među ljudima, dovodi do laganja i/ili zastrašivanja, osnova je nezadovoljstva neuspešnih i strepnje uspešnih. A kako „Nad svakim popom ima pop“ niko ne ostaje na osvojenoj poziciji onoliko dugo koliko bi hteo – tj. zauvek! A neki da bi zadržali svoju poziciju su u stanju da učine svašta, kako sebi tako i bližoj i daljoj okolini… Sigurno znate bar jedan primer neke „uvređene veličine“ koja svima nalazi manu i koja svoje „potčinjene“ održava na okupu stalnim zajedljivim kritikama. Svakako da ta osoba može imati i neke zaista pozitivne osobine, ali u celini gledano, to nije pozitivna ličnost.

Svugde srećete nadmetanje, a sve počinje tako što se nadmetanje nameće maloj deci „vidi kako je onaj bata dobar, vidi kako se seka lepo igra… a kako si ti nevaljao…“  (prvi deo je u redu, kad bi na tome ostalo – učiti na pozitivnim primerima je pravo učenje, ali dodatak „kako si ti nevaljao“ ili neka slična varijanta potencira loše osobine) U dečijem uzrastu laganje počinje ili se povećava zbog nadmetanja, a posle samo dobija sve sofisticiranije oblike.

Pa nadmetanje u sportu… Znate kako je Ljubodrag Simonović prošao kad je zastupao pravičnost u nadmetanju! Pa problemi sa navijačkim grupama, pa problemi identifikacije sa grupom – promislite samo da li može imati smisla izjava „Moje srce samo za Real kuca“? Čemu toliko preterivanje i patetika?

Šta je to što treba da bude u društvu, s obzirom da međusobno nadmetanje ne valja? Treba nam zajednički napor ka unapređenju ljudske prirode i društva. I u tom smislu treba vaspitavati decu. Ne govorim o šablonima tipa „daj bati svoj auto, da se igra“ (uzgred, koji bi odrasli vlasnik auta dao drugom svoj auto, „da se poigra“ :)) nego o stvarnoj dubokoj ljubavi i brizi za decu (pa većina prekora koje čujete u parku su prekori roditelja koji telefoniraju ili međusobno razgovaraju, ignorišući dete, dok ono ne prevrši meru… )

Naše društvo je, nažalost, bolesno, a jedan od uzroka je i nadmetanje.

Pokušajte, eksperimenta radi, neku  nesebičnu akciju, bez nadmetanja. Osećanje je divno 🙂

Pozdrav iz virtuelne oaze

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, O svemu i svačemu, Odnos prema životu, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

2 реаговања на O… nadmetanju

  1. nedodjija каже:

    sad vec govoris mojim jezikom ! vaspitanje dece…. na drugi nacin….
    ali – nastaviiiiii….!
    🙂

  2. noviinternet каже:

    Nastaviću 😉 Uostalom to mi je jedna od omiljenih tema.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s