O… beskraju


Pre neki dan, u avionu na preko 10000 metara visine, fascinirao me pogled kroz majušni prozorčić – beskrajna, čisto bela, naizgled glatka i potpuno ravna površina oblaka ispod nas protezala se u nedogled gde se na nju naslanjala najnežnija nebeskoplava nijansa horizonta da bi u visinama nad avionom ta boja prešla u skoro kobalt plavu, biljurnu i blještavu…

Koliko je priroda divna – to pomislim i vrapca kad gledam kako se šepuri na grančici izvijajući neku evergrin melodiju na svom maternjem jeziku 🙂 – a tek prizori kao ovaj što pomenuh – koji se urezuju u sećanje uz istovremenu zahvalnost što mi je dato da tako nešto doživim…

Ovo putovanje avionom od pre neki dan, prvo posle duge pauze, odvelo me u, za mene potpuno nove, relativno daleke krajeve, drukčiju prirodu i ljude – u jedan deo beskraja gde život nastavlja da teče – bez kraja…

PS. Slike će biti kad se vratim 🙂

Advertisements
Овај унос је објављен под O svemu i svačemu, Odnos prema životu. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s