Predizborna kolumna jednog (ne)običnog građanina (9)


Interesantno mi je kako se svi u sve razumemo 🙂 i jasno je zašto je tako – svako od nas ima svoju tačku gledišta, a tačaka, to će vam svaki đak-osnovac kazati, ima beskonačno mnogo. I kad svako iz svoje tačke gleda nešto, on to nešto vidi svojim očima, svojim iskustvom, osećanjima, pameću… E sad, kako izreka kaže, pamet je najbolje raspoređena, jer se niko ne žali da je nema 🙂 dok će se svako požaliti da nema dosta para. A velika većina će požaliti i što mala manjina ima ogromne pare

Šta će im tolike pare, pa neće ih u grob odneti (osim što će imati najkvalitetniji hrastov sanduk, sa svilenim uzglavljem)? Šta će im tolike pare, i na čiji račun su ih stekli? Ne možemo, i ne moramo svi imati jahte, ali ko god mi kaže da ne možemo živeti mnogo bolje, ko god prihvata status kvo kao nepromenljiv – nije u pravu. Šta će nam onda pamet uopšte, ako prihvatamo kao normalno da 1% ljudi ima bogatstvo koje svih ostalih 99% nemaju?

U tom smislu  je ideja podsticanja ljudi da razmišljaju i opredele se za sistem direktne demokratije – pravilna ideja. Jer je nedvosmisleno tačno

Živimo u sistemu koji se naziva predstavnička demokratija. To znači da mi svake četiri godine biramo predstavnike koji odlučuju u naše ime. Teoretski, svako se može kandidovati za neku poziciju pod uslovom da ima novca za kampanju ili da u tu svrhu dobije sredstva od poslovne elite. Jednom izabran predstavnik, u načelu, naredne četiri godine može da radi sta god hoće, ne obazirući se na volju i interese naroda. Kad se uzmu u obzir ova dva faktora, to jest, da je izbor moguć samo uz pozamašna finansijska sredstva i da onoga ko je izabran birači više gotovo nikako ne mogu da kontrolišu, postaje jasno da predstavnička demokratija i nije demokratija u pravom smislu te reči, već samo njen privid…“ Više se može videti na http://www.99posto.org/srpski

Problem je što se mi promena setimo kad dođu izbori, a u međuvremenu nam dani prolaze. Nismo ništa bolji od onog psa iz priče koji nije hteo leti da gradi kuću jer mu ne treba, a zimi, nije ni mogao – od zime. Isti smo kao cvrčak koji leti peva, a zimi prosi od mrava. Ali ni jedna od tih priča nije ispričana do kraja – pas nije ni dočekao sledeće leto, da bi sećajući se problema, unapredio svoj život, obezbedio sebi kućicu… cvrčak nije od mrava dobio da jede, niti će ikad neki drugi cvrčak od nekog drugog mrava dobiti. Ali to je prirodno stanje stvari.

A ako je ljudsko društvo sa ratovima, bedama, bolestima, nepravdama… prirodno stanje stvari – onda je to da čovek pukne od muke! Dokle ćemo više za druge raditi, druge služiti? Setite se makar lepe starinske pesme „… ako moram nane, ako moram nane, svakom sluga biti, ja ne moram nane, ja ne moram nane, svakoga ljubiti…“ Dokle ćemo biti u đubretu? Zar smo mi smetilište istorije!?

Advertisements
Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Manipulisanje javnosti, Mediji, Odnos prema životu, Uncategorized. Забележите сталну везу.

2 реаговања на Predizborna kolumna jednog (ne)običnog građanina (9)

  1. cvecka каже:

    „…krv nam piju nane, age….“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s