O… noći muzeja


U dubokoj predizbornoj tišini 19. maja, uoči izbora za predsednika republike 20. maja, narod je dobio vreme za kulturu.

Daleko od toga da sam protiv obrazovanja, podizanja kulturnog nivoa, ali sam protiv nametanja obrazaca ponašanja pod firmom kulture, Evrope i sl.

Koliko god me posle ovoga što ću reći svrstali u staromodne i zaostale, neću se predomisliti i neću pohvaliti užas i kič koji predstavljaju drečeće šarene boje osvetljene fasade Narodnog pozorišta, užasna jaka muzika i dva ekrana sa nekim neprepoznatljivim slikama na balkonu pozorišta. To je takav primitivizam, koji je (verovatno) neko debelo naplatio kao „umetnički performans“, ili je pak finansirala „Evropska zajednica“ ili neko sličan, možda i da opere ko zna kako stečene prljave pare. Fuj, bljak.

Pamtim odlomak razgovora koji je do mene dospeo na pešačkom prelazu: „… i hoću da vidim i šta uopšte imaju u tom muzeju…“, reče sredovečna gospođa mužu, a on pomirljivo klima glavom. Odlično, gospođo, mislim se ja, odlično što želite da vidite šta ima, ali taj muzej je tu svih 365 dana, a vas dvoje penzionera ste mogli i po danu otići, imati više vremena za stvarno upoznavanje muzejske postavke, a ne da se gurate sa narodom i udarate recke koliko ste muzeja postigli za jedno veče…

Shvatate, ne treba pristati na odlazak u muzeje kad je „akcija“, ne treba pristati na izlazak na izbore kad se njima ćefne (što bi rekao kralj-Ibi, uz gest srednjim prstom: „Narode moooj, mi gore, vama dole…“), ne treba dopustiti tiraniju trenutka, kako je to nazvao jedan savremeni norveški mislilac.

I zato je jedini muzej u mom programu sinoć bio muzej pod vedrim nebom – muzej pokreta 99% – na Trgu preko puta Narodnog pozorišta (otud i prethodni komentar o „osavremenjavanju“ imidža Narodnog pozorišta).

Meni se dopalo što su se tu mogli dobiti tekstovi koji se retko vide u našoj kulturi, a u našim medijima još ređe ili nikad. Ipak ima neke vajde od Interneta 🙂 ipak se tako može puno saznati, što „naši“ ne žele ni da se vidi ni da se čuje. To su delovi tekstova mislilaca iz celog sveta, a teme su raznovrsne. Preneću deo teksta Tomasa Hilanda Eriksona (r. 1962.)

„TIRANIJA TRENUTKA“

„Cilj jednog obrazovanog čoveka u nekoj od bogatih zemalja mora biti da odsluša što je manje moguće predavanja, vidi što je manje moguće filmova i poseduje što je manje moguće knjiga – uopšte da filtriranje svoje potrošnje medija pretvori u glavnu stvar. Nema više premalo, već premnogo informacija. Onome ko želi da shvati svoje sopstveno doba, samoga sebe ili bilo šta drugo, ne može biti cilj da stekne što više informacija. Čovek se davi u detaljima i gubi perspektivu.

Brzina je droga koja stvara zavisnost. Za većinu nas je nužno da činimo svesne izbore mogućnosti kako nas brzina ne bi progutala. Tiranija trenutka se može prekinuti samo ako društvo uvede kočnice u svoju strukturu.

Trenutno izgleda da, kad je reč o budućnosti, ljudi nisu ni optimisti ni pesimisti već da su fundamentalno nesigurni. Jedan od glavnih razloga za to je što je sadašnjost nejasna i što ju je teško odrediti nekim pojmom.“

A isto mislim da je odlično zapažanje i Čaka Palahnjuka (isto 1962. godište kao Eriksen :))

Stari Džordž Orvel je pogrešno shvatio. Veliki brat ne posmatra. On peva i igra. Izvlači zečeve iz šešira. Veliki brat je zauzet držanjem tvoje pažnje svakog tvog budnog minuta. Trudi se da uvek budeš zabavljen. Trudi se da budeš potpuno apsorbovan. Trudi se da tvoja mašta svene. Dok ne postane korisna koliko i slepo crevo. Trudi se da tvoja pažnja uvek bude zaokupljena. A biti ovako kljukan je gore nego biti posmatran. Dok te svet neprestano kljuka, niko ne mora da brine o tome šta ti je na pameti. Kad svačija mašta atrofira, niko nikada neće biti pretnja svetu.

I ja donekle tako i vidim pokret 99% – postupno, ali stalno, obrazovanje u slobodnomislećem stilu, sa ciljem da umesto 1% autentičnih misli jednom postignemo 99% 🙂 Mladi ljudi koji su tamo na Trgu uz tekstove imali i ozbiljne, aktuelne parole protiv kapitalizma, NATO-a, ACTA,… su bili donekle i kao deca koja se igraju, ali kroz igru se uči i odrasta i ja im želim, i radi njih i radi svih nas, da ostvare svoje snove.

Advertisements
Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Izbori, Manipulisanje javnosti, O svemu i svačemu и означен са , . Забележите сталну везу.

8 реаговања на O… noći muzeja

  1. ivinsvet каже:

    Ти старомодни и заостали члану нашег урбаног, проевропског друштва. Због тебе и таквих као ти, који све ове дивне акције сматрају примитивизмом, ми не можемо да се у потпуности укључимо у европске интеграције па испаштамо уместо да уживамо у разним благодетима. И твој речник, терминологија, коришћење тих архаичних израза као што су „Фуј, бљак“ говоре ми да си присталица тих одвратних, застарелих схватања. Ја сам шокирана оваквим текстом! 🙂

    Комшо, преко плота је све занимљивије 😉

  2. noviinternet каже:

    E, bre, preseče me – počnem da čitam, kad ono „Ти старомодни и заостали члану нашег урбаног, проевропског друштва. Због тебе и таквих као ти…“ i reko’ what the fuck, ko me ovo izrezili… a onda vidim da nije grdnja 🙂 i otad se smejem, na staromodni način 😉 na koji se ljudi smeju kad ih prijatelj razveseli 🙂

  3. tatjanamb каже:

    S obzirom da radim gde vec radim, neke stvari moram da ispostujem, a da mislim – sta vec mislim :D. A da jesmo pretrpani raznim obelezavanjima ovih i onih dana i noci – jesmo. Pokusala sam da pohvatam godisnja desavanja u nekom momentu i na kraju odustala jer memorija mog kompjutera na ramenima ne moze da postigne da obradi sve te podatke :D.

    Inace, zanimaju me razne stvari, mnogo toga pokusavam i zelim da saznam, obozavam knjige i ono sto se u njima moze naci, dobre filmove, muziku, zanimljivosti interneta, racunarstvo, pozorisne predstave i jos mnogo toga. Ali mi je zaista jedan zivot malo da bih sve podatke obradila. I tu dolazimo na onu pretrpanost informacijama koju pominjes negde u postu.

    • noviinternet каже:

      Da, pažnja nam je rasuta na sto strana, umesto da prvo povedemo računa o osnovnim životnim potrebama. Pruža nam se obilje nezdrave hrane za dušu i intelekt, teško je ne posegnuti za njima… Isto tako su rafovi samoposluga pretrpani šarenim, vazdušastim pakovanjima čipsa sa stotinama ukusa – ja ipak najviše volim krompir pečen u rerni 🙂

  4. Sonja Pavlovic каже:

    Ta drečeća svetla i slike emitovane u video formatu imaju širi kontekst. Narodni muzej ne radi godinama, zbog rekonstrukcije koju je pojela korupcija i niko ne može ni da pretpostavi kada će ona biti izvedena. Iz nešto drugačijeg razloga – zbog nedostatka para – godinama ne radi ni Muzej savremene. Jednom u pola godine, u novinama se pojavi tekst na tu temu. Pošto ja čitam web izdanja novina, onda primetim da tekstovi na tu temu nikada nisu među 20 najčitanijih, a da ispod njih nema više od po tri do četiri komentara. Možda – što i dalje ne znači da to svakome mora da se dopadne – to upiranje šarenih svetala predstavlja vapaj ovoj javnosti da se seti da muzeji u ovom gradu ne rade.

    • noviinternet каже:

      I kupola Skupštine je „našarana“ – valjda zato što je naša skupština cirkus :), a političari k’o kameleoni… i hotel Moskva „menja“ boje, pa od lepe i skladne građevine postaje psihodelična fleka na licu grada…

      Ne verujem da je to šaranje išta više od šarade 🙂 (francuska reč, ali evo prevoda na engleski 🙂 A readily perceived pretense; a travesty: went through the charade of a public apology.)

      Nema više knjižara po gradu (jeste da ima par novih, ali mnogo više je zatvoreno starih), nema ni Muzeja… vlastima ne odgovara i ne treba obrazovan i kulturan narod.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s