Za sada bez dobrog naslova – a odnosi se na Tomu, izbore i mene


Evo da se i ja osvrnem (pogled preko levog ramena, pa brzi pogled i preko desnog ramena – uh, niko me ne prati, dobro je :)) na izbore, sad kad su se završili.

 

Činjenica da DS od mene neće nikada dobiti glas (koliko god ta jedna tačkica bila nebitna na izbornoj vagi) proizilazi iz ekološkog zločina koji su čelnici te stranke izvršili. Taj događaj nije bio do sada pomenut ni u jednom od mojih tekstova na ovom blogu. Seču platana 2010. na beogradskom Bulevaru (Revolucije) im neću nikad oprostiti, a takođe smatram da za takav zločin, koji ne može zastariti, dovoljno velike kazne, nažalost, nema.

 

Ni jedna druga partija nije od mene dobila glas – jer, koliko god moja znanja o demokratiji bila mala (a po tom pitanju smo zapravo samouki, jer nemamo od koga da učimo, pošto su svi sistemi vlasti zasnovani na drugim principima, a, eventualno, samo verbalno, zaodenuti plaštom demokratije), koliko god dakle moja znanja o demokratiji bila mala, dovoljna su da vide da demokratije kod nas nema. I da je floskula «demokratski izbori» paravan za bespoštednu borbu za vlast.

 

Svakako da, s obzirom na činjenicu da smo nastali od primata koji žive u čoporima sa jasno određenim vođom, i dan-danas lako pristajemo na isti pincip «prvi je neko, svi ostali su ništa», i na ideju da se «prvo mesto» osvaja «pobeđivanjem», gaženjem preko ostalih. Kad se na to doda da su velike pare savremeno odličje vođe čopora, i da «para vrti gde burgija neće», proizilazi da je borba za vlast (direktnu ili iz senke) ekvivalent borbi za pare.

 

I radovanje jednih što je «njihov» kandidat pobedio, i suze drugih čiji je kandidat izgubio – jednako pokazuju da je model ponašanja naših ljudi zapravo isti – potreba da se pripada nekoj grupi, odsustvo sopstvenog mišljenja i, takođe, kratkotrajni elan posle euforične radosti.

 

A radost zbog dolaska na vlast bi trebalo da bude kao majčinska radost posle rođenja deteta – radost zbog dolaska na svet novog bića i onda dugotrajno bdenje i briga nad njegovim razvojem, usmeravanje u dobrom pravcu, briga o zdravlju i školovanju i ljubav, velika, ničim ne ograničavana i ničim ne uslovljavana ljubav…

 

Kad bi tako gledali na vlast oni koji su je sad dobili – prosperitet i dobrobit naroda bi bili sigurni. Moramo međutim strepiti od «demokratske» pomoći Evrope i Amerike kojom nam se nameću ili su već nametnute razne „demokratske slobode“. Verujem da i za to ima leka…

 

 

 

PS.

Za malo razonode:

Jedna nova-stara reklama «Ili jesi ili nisi Tomis-lav»

Jedna nova-stara dečija pesmica «Ulovio Toma soma, na štap tanji nego palac, to ne beše sitna riba, već primerak – kapitalac» (to je jedna postojeća pesma Sedmorice mladih, ali za decu)

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Izbori и означен са , . Забележите сталну везу.

4 реаговања на Za sada bez dobrog naslova – a odnosi se na Tomu, izbore i mene

  1. oblogovan каже:

    Haha… Dobar tekst… Dobar… 🙂

  2. Emma каже:

    My girldfriend has been suffering from allergies since she was very young. When our baby was born, her allergies dissapeared. Is this normal?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s