Ordinarna laž, statistička laž, demokratska laž


Ovo u naslovu su vam stepeni poređenja – znate ono: žut, žući, najžući, e to je isto kao i ovo 🙂 U pitanju je dakle gradacija! Tako da večerašnja lekcija iz demokratije, ukupno deseta* po redu od najavljenih 100, ujedno sadrži i obnavljanje iz gramatike srpskog jezika, ali i upoznavanje sa osnovama statistike 🙂 🙂 🙂 pošto ću pitanje ordinarne (obične, svakodnevne,…) laži ovaj put preskočiti (možda na blogu Mind Readings imaju nešto na umu 🙂 po tom pitanju – preporučujem da istražite taj blog, svakako ima vrlo kvalitetne tekstove (ovo nije primer kurtoazne laži :)))

Sad ukratko o statističkoj laži. Taj termin možemo shvatiti kao oznaku za zloupotrebu/lošu interpretaciju ili pak nameštanje rezultata u okviru nekog statističkog istraživanja. Loša interpretacija je moguća kako od strane naručioca posla, od strane izvršioca posla, ali i ona nenamerna, zbog elementarnog neznanja. Jer kad neko «dobije» (da ne ulazimo sad u nameštanje glasanja) neverovatnih 62% glasova, prvo pročitajte koliko je ljudi glasalo. Jer nije isto 62% od 100 (što su samo 62 osobe) i 62% od 1 000 000 (milion) što je 620 000 osoba.

Dalje, teorija statistike uvek opominje da je rezultat na osnovu uzorka, rezultat samo za taj uzorak i ne mora da znači da predstavlja reprezentativnu sliku za celu populaciju. Svakako da postoje teorijska pravila obezbeđivanja reprezentativnosti uzorka (pod tim pojmom se podrazumeva da uzorak treba da bude «slika populacije u malom» tj. da raspodela posmatranih karakteristika na populaciji bude ista i na uzorku) ali svaki konkretan uzorak skoro sigurno sadrži odstupanje od raspodele na populaciji.

S tim u vezi treba imati u vidu da telefonske ankete ne mogu dati reprezentativnu sliku o nekom pitanju na celoj populaciji iako vas anketari (većinom ženski :)) cvrkutavim glasom pitaju npr. da li ste mlađi od 30 godina i zaposlen muškarac, jer moraju, po planu ankete da imaju i nekog takvog :). Ako ne, spustiće vam slušalicu 🙂

Zašto ankete ne valjaju? Vidite, ispituju vas o nečemu o čemu možda niste uopšte razmišljali, ili nečemu što uopšte ne znate. A zbog neke čudne osobine, vrlo često odgovaramo na pitanja, igrajući ulogu sveznalice, da bismo se pokazali. Verovatno velika većina posle i zaboravi šta je sve rekla. Ali u zbiru vaše misljenje će dovesti do zaključka da 62% populacije radije koristi deterdžent  «D» od deterdženta «Đ». Ako je anketirano 100 ljudi, ovo znači da mišljenje (možda nepromišljeno ili i netačno) 62 osobe uopštavamo na celu populaciju od 100 000 ili 1 000 000 stanovnika jedne oblasti. Dakle napravljena je dobra reklama za «D» i to je sve.

Dobro, dosta statistike za jedno veče 🙂

I samo malo o demokratskoj laži. To bi bilo laganje naroda pod firmom demokratije. Primera, samo iz predizborne kampanje u Srbiji, ima dovoljno da napune ceo jedan deo vavilonske biblioteke 🙂 JASNO!

Čemu nas dakle uče oni koji bi trebalo da vode računa o dobrobiti zemlje i naroda? Uče nas da treba lagati, da ponovljena laž postaje istina, da laganje prolazi nekažnjeno. Stoga je ono što nazivamo «(srpska) demokratska laž» zaista najviši oblik laži jer obuhvata i ordinarne i statističke laži.

* naslovi nisu bili tipa lekcija (5) i sl. ali jesu bili lekcije 🙂

Advertisements
Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Manipulisanje javnosti и означен са , , . Забележите сталну везу.

3 реаговања на Ordinarna laž, statistička laž, demokratska laž

  1. ivinsvet каже:

    „Čemu nas dakle uče oni koji bi trebalo da vode računa o dobrobiti zemlje i naroda? Uče nas da treba lagati, da ponovljena laž postaje istina, da laganje prolazi nekažnjeno. Stoga je ono što nazivamo «(srpska) demokratska laž» zaista najviši oblik laži jer obuhvata i ordinarne i statističke laži.“

    Објаснио!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s