Misleći stalno o tome gde i kako živimo, odlučih se da ponovim ovaj svoj tekst od pre godinu dana. Da li se i šta promenilo, da li je moguće to o čemu govorim, prosudite i sami…

Sopstveni portparol

… smo zaslužili to što se dešava“ ili „kakav smo narod tako nam i treba“ i slične stvari ste mnogo puta čuli, a možda i sami rekli ili se, samo klimajući glavom, složili sa nekim ko to gnevno izgovara u pretpanom autobusu, u redu u pošti…

E, to treba da izbrišemo iz glava – tu nemoćnu svađalačku konstataciju, taj negativni program koji su nam usadili naši neprijatelji.  Pogledajmo to ovako – ako nekoga, recimo dete, pohvalite i na lep način podržite u aktivnostima, napredovaće, postizati uspehe. Ako grdite, ako ste osorni, od deteta ćete napraviti svađalicu, lažljivca, siledžiju ili pak tunjavca i beskičmenjaka.

Taj mehanizam je jasan, svako od nas zna puno primera (nažalost, mnogo više loših). Setite se čuvenog poređenja sa korpom jabuka među kojima je jedna trula – ona će ubrzo istruliti i ostale. Sa jabukama ne može da se desi obrnuto – da stavite jednu zdravu u…

View original post 356 more words

Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

2 реаговања на

  1. oblogovan каже:

    Jedino se promenilo to što je početak rečenice “Mi, Srbi…“ postao još za nijansu omraženiji, na žalost… Polako, lagano, ali uporno, izjava da si Srbin pretače se u nešto sramotno… Da apsurd bude veći, pretače se u nešto “retro“, svejedno što je odistinski “retro“ baš ta pljuvka po izjavi “Mi, Srbi…“
    Btw, dva Amerikanca, pravoslavni monasi, nekadašnji pankeri, napisali su knjigu “Deca Apokalipse“… Negde u uvodu oni kažu nešto otprilike ovako… Danas je jedino istinsko buntovništvo – biti hrišćanin… To je danas jedini pravi i odistinski bunt protiv nepravde koja nas okružuje…

    • noviinternet каже:

      Ja stvarno ne mogu da verujem da su to nepromenljive stvari i da moramo stalno nizbrdo… Zar nema nigde neki oslonac? U ljudima, u idejama, u svetu oko nas? Mali kamen u zupčaniku zaustavi točak, polomi zupce… zar je moguće da nijedan kamenčić u našem narodu nije ostao?!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s