Ubiti il ne ubiti, pitanje je sad?


A koga?

Nije koga nego šta.

U pitanju je vreme. Ono vreme koje je novac, ono vreme koje potka naših života.

Na sve strane tako mnogo moćnog oružja koje, hteli mi ili ne, ubija naše vreme.

Ubija ga i čekanje na gradski prevoz i vreme provedeno u vožnji, ubija ga čekanje u redovima da bismo platili račune i čekanje u redovima da dobijemo svoj novac (za nas obične ljude uglavnom teško stečen)…

Ubijaju ga TV i Internet, radio i novine…

A mi sve to dopuštamo, kao da to naše vreme nije ničije, kao da ga imamo beskonačno mnogo…

Ja silno želim da ga pustim da živi, ali ne znam kako…

Advertisements
Овај унос је објављен под Odnos prema životu, Svakodnevica и означен са , . Забележите сталну везу.

5 реаговања на Ubiti il ne ubiti, pitanje je sad?

  1. oblogovan каже:

    Haha, e, jesi stvarno pogodio u metu… Znaš, kada tu i tamo pročitam neke lude podatke koliko vremena provodimo u spavanju, presvlačenju i tome slično, to su tovari i tovari vremena čega nismo svesni… Npr, ja 15 sati nedeljno provedem u busu… Trudim se da to bude korisno provedeno vreme, čitam, učim, svašta nešto, ali opet… A moguće je da na taj način udahnem i koje veštačko disanje tako izgubljenom vremenu, šta misliš? Hmmm…

    • noviinternet каже:

      Sad se setih i Prusta – i potrage za izgubljenim vremenom… Što ga manje budemo gubili, biće bolje 🙂 Svakako da uz pitanje kvantiteta stoji i pitanje kvaliteta – tj. na šta smo utrošili vreme – kad ti (malo) nadoknadiš vreme čitajući, čime se zapravo na kratko „isključuješ“ iz realnog vremena, to je ipak kvalitetan način…

  2. nedodjija каже:

    hahahaha…. ubo` si temu ko`prstom u oko: i tako meni veli moja 12-to godisnja tinejdzerka…. ali zato da citam, kada je to sasvim siguran nacin da se iskljucis iz sadasnjosti i realnog zivota…. znaci gubis deo zivota…. ?!?
    sta li sam ja to propustila da shvatim…..?
    vreme nije linearno, vise lici na spiralu…. i ne mozes ga izgubiti…. niti ubiti…. sem ako ne iskljucis sopstvenu svest ( a to nije kroz san…. san je neopisivo vazan !) a svest iskljucujes dobrovoljno cesto…. ipak mislim da nista ne gubis… sve to ide u rok sluzbe….
    🙂

  3. noviinternet каже:

    Šta kaže dete – da se ne isključiš iz realnosti! 🙂 Znaš šta, nemoj da joj pokažeš moj odgovor odmah 🙂 jer mislim da je u pravu što se tiče čitanja, ali iz jednog drugog razloga: uz obilje tuđih, kako imati (bar) neku svoju misao? Istina je odavno rečena – „Nema ništa što već neko nije rek’o…“ Važno je da promislimo šta jeste za nas važno, pa onda da pogledamo šta na tu temu ima rečeno. A utvrditi prioritete – nije lako ni „odraslom“ a kamoli deci. Ona verovatno osećaju bolje od starijih šta im ne prija, ali teže to mogu da formulišu, još ređe da naiđu na (potpuno) razumevanje i podršku u ostvarenju nekih svojih (manje uobičajenih) ciljeva.
    Uh, gde ja stigoh, al sad ću da stanem, a ti produži i progovori sa svojim detetom, biće ona jedna pametna i fina devojka 🙂

    A za rok službe – o tome ćemo još razgovarati 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s