O ljubavi


Jednog prijatnog letnjeg prepodneva, u jednoj od drvećem oivičenih centralnih gradskih ulica dolaze mi u susret deda i unuk. Zapravo dolazi deda, visok, stasit čovek skladnog lika i lepog držanja, a u naručju, na desnoj ruci sedi unuk – oličenje sreće, radosti, spokojstva… osmehuje se na svog deku, lica su im u istoj visini, i svojom malenom rukom gladi dedi dlan – dodir kao mačeta koje se igra, pokret svilen, prosto svetle iskrice ljubavi kad majušni prsti dotaknu dedin dlan… Ljubav čista, obostrana, ničim neuslovljena i neuslovljavana, kao oreol oko njih dvojice. Deo njihove aure me načas obuhvatio, osmeh mi ozario lice, oči zasijale…

Celog dana mi se misli vraćaju na tu sliku – i Sunce se igralo veselo u krošnjama drveća dok su oni prolazili…

I želim i nadam se i molim se da uvek tako volimo i da se volimo, da nosimo svoju ljubav kraj sebe kao malo vode na dlanu, da joj se radujemo i smešimo, iskreno i obostrano – jer mali dečak je svojom ljubavlju nosio svog deku, jednako sigurno i pouzdano kako je deka nosio njega u naručju…

(Posvećeno mom ocu† i mom sinu uz neizmernu zahvalnost za svu njihovu uzajamnu ljubav i  pažnju i ljubav i pažnju kojom i mene nose kroz život)

Advertisements
Овај унос је објављен под Ljubav, Odnos prema životu и означен са . Забележите сталну везу.

4 реаговања на O ljubavi

  1. Negoslava каже:

    Blažem medju njima dvojicom. Sreća.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s