Bogati lepotan, prebogati ružnjivko i druge BGD priče


Ovih dana opet frka u našem političkom životu: ko će nasvojiti – BT ili DĐ? Kakva dilema! Pa to je da čovek ne spava noću (evo ja na primer, mada će pre biti da je od vrućine, jer nemam erkondišn iz eko-principa).

Veliki naslovi u novinama plene pažnju izdaleka: On više neće da čuje za njega, Uz njega su samo trojica ostala, On bi voleo da…, On ne vidi razloga da… itd. itd. Lepo se, kome do sada nije bilo jasno, može videti ko je vlasnik kojih novina i ko od preostalih za koga navija.

A osim face i dubine džepa, oni su isti[1]: sujetni (do jaja :)), sebični, arogantni, dvaput ženjeni, aktivni u teretani ili na sportskom terenu, milicija im čuva kuće gde stanuju… Kako bi mi bilo milo (a možda i onim milicajcima što su celu zimu presedeli u maloj marici) da Ivica kaže da ih u marici dovedu na stan i hranu, tamo gde je poseta rodbine dozvoljena jednom mesečno…

Jer da su oni radili po pravdi i u korist svog naroda a ne svojih nalogodavaca i svojih džepova, ne bi bili u panici kad odlaze sa vlasti u “demokratskom društvu”. Nego su svesni da nije imalo ni D od demokratije dok je njihova vlast bila, pa sad strepe za svoja D….. 🙂 Starinske su kazne bile slikovite i poučne u svojoj efikasnosti – takve treba usranom motkom po guzici…

I onda, odjednom, zanimljiv obrt u aferi BusPlus. Čim je “gradonačelnik predložio”, odmah je usvojeno da se “personalizovane kartice” ne moraju “validirati”, da je to sve do sada bilo potrebno samo zato da se snimi opterećenost linija (i sad kad je počela školska godina novi podaci te vrste im ne trebaju – statistike iz jula i avgusta su im dosta da zaključe koje su linije opterećene[2])… Bedno, providno – takoreći transparentno! Ta nagla “plemenitost” NjGV (v. https://noviinternet1987.wordpress.com/2012/07/23/volim-bus-plus-i-rado-ga-se-secam-ekskluzivni-detalji-autobiografije-iz-2022/) samo predstavlja potez u dvoboju preimenovanja jedne partije u DđilaS ili u DboriS… Samo još jedna u nizu efemernih beogradskih priča, da nije štete koju su naneli narodu, gradu, zemlji, privredi i prirodi…

Zato, umesto tih jeftinih, dnevnopolitičkih i bezvrednih, pročitajte “Beogradske priče” Ive Andrića. Prijaće vam.


[1] Ja doduše ne znam detalje, jer se držim svog principa: koliko oni o meni znaju i brinu toliko i ja o njima, a i nisam voajer kao neki (v. https://noviinternet1987.wordpress.com/2012/04/21/predizborna-kolumna-jednog-neobicnog-gradanina-6/ )

[2] I ranije su ta snimanja opterećenosti rađena – sede studenti Saobraćajnog fakulteta po ceo dan u autobusu, udaraju recke u tabele i to je to…

Advertisements
Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Manipulisanje javnosti и означен са , , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s