Ljubavno pismo


Ne mogu da odolim i da vam ne prenesem još jednu priču iz zbirke priča „Nedostajati“ holandskog pisca Tona Telehena:

****************************************************************************

Jednog jutra veverica je sedela na grani pred svojim vratima i pisala pismo mravu.

                Dragi mrave,

        Parče kore na kome ti pišem

         vrlo je malo, ali ipak toliko

        želim da ti napišem jedno pis

Iza reči pis na brezovoj kori nije više bilo mesta. Veverica nija imala mesta ni da se potpiše.

Pročitala ga je nekoliko puta i pitala se šta li će mrav misliti o pismu. Da li će shvatiti da pis nije pis nego pismo? Bila je u nedoumici. Ali bilo joj je žao da ne pošalje pismo, bacila ga je u vazduh i vetar ga je poneo.

Malo potom, mrav je pročitao veveričino pismo.

Kad je završio sa čitanjem, dohvatio je parče brezove kore i napisao:

              Draga veverice,

          Mnogo ti hvala na pis

Pismo nije potpisao, ali ga je odmah poslao.

Ubrzo potom veverica je čitala pismo. Srce joj je lupalo i na čelu joj se pojaviše duboke bore. „Znao je, dakle, da je to moje pismo“, mislila je. „Ali na šta je mislio ovim pis? Možda je hteo da napiša: ‘Hvala ti na pismu, ali više neću nikada da te vidim.’ Ili: ‘Hvala ti na pisaniju, ali mi ubuduće napiši pravo pismo ili nikakvo.’ Ili: ‘Hvala ti na pisaniju i piskaranju.’

Postalo joj je hladno i zadrhta. Užurbala se i tražila po svim pregradama i kutkovima sve dok nije našla još jedno, vrlo male parče brezove kore i na njemu napisala:

          Mrave, svrati, molim te! Vev

„To sam ja“, pomislila je. „To bi morao da shvati.“ Ali nije bila sasvim mirna. Jer, možda postoje i vevarica i vevelasica. „Postoje tolike životinje za koje i ne znam“, pomislila je.

Nešto potom doleteo joj je komadić brezove kore. „Ah!“, pomisli veverica.

Pročitala je :

             Da. Mr

pisalo je na njemu.

„To je od njega“, mislila je veverica. „To je od mrava!“ Poskočila je, uzela sa svog ormara najveću teglu sa medom od bukovog žira i već počela da puni tanjir za mrava. Jer, neće dugo potrajati pre nego što će zajedno sedeti i jedno drugom pričati o hiljadu i jednoj stvari o kojoj, ipak, nikada ne možeš pisati.

***********************************************************************************

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Ljubav, Odnos prema životu и означен са . Забележите сталну везу.

8 реаговања на Ljubavno pismo

  1. malabreskva каже:

    Odlična priča, hvala što si podelio sa nama!!!

  2. sonjapg каже:

    Prekrasna priča…Nećete se naljutiti da je „ukradem“?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s