Ovde i tamo ili kretenizam na delu


Posle poslovno-turističkog putovanja u zapadne krajeve nekadašnje Jugoslavije, na red je došlo poslovno-turističko putovanje u zapadne krajeve sadašnje Srbije.

Nekoliko detalja me, posle čiste, zelene Slovenije skoro šokiralo. Sprejom išarani zidovi, đubre na svakom koraku, beda na pijaci… a da i ne govorim o tome da ne možete preći ulicu na pešačkom prelazu dok pored vas ne protutnje svi (a mnogima su auspusi pokvareni, pa još ostanete u dimu).

Gradsko groblje pod vrelim suncem kao predvorje pakla, a nekada su se preci odmarali u hladu velikih krošnji, čula se blaga pesma ptica, neki smireni, pobožni mir, tuga primerena mestu… a sada vrelina od koje i spomenici pucaju, jer hlada – nema! Drveće je posečeno, tutanj automobila i kamiona sa bliske prometne ulice nadjačava sveštenika dok čita molitvu…

Pored Save se nalazila velika kasarna, a okolo nje šumski pojas koji ju je odvajao od znatiželjnih pogleda. Kasarne više nema, šumu su posekli, ostalo je nekoliko drvceta, koja skoro prestrašeno stoje na goleti (strepeći da ih ne stigne ista sudbina kao i celu šumu). Možda ih je baš ta zakržljalost i spasla – nisu bili dobri za građu ili ogrev?!

A na ledini ponosito stoji natpis „Ne bacajte otpad!“ i ispod toga „Ovde je nekad bila deponija!“ Nije, bila je šuma! Ima još ljudi koji se toga sećaju. A šumu su, valjda, iskrčili da bi mogli da počiste đubre! I pri svemu tome, na natpisu sitnim slovima stoji USAID – isti onaj USA čiji su avioni bombardovali tu kasarnu…

A u jednoj ulici su orezali drvored – e to da vidite, pa da se streljate od muke! Od drveće su ostala samo stabla, različitih visina, od oko metar ipo do neka 2,5-3 metra. Ništa, ni grančice – samo vrlo visoki panjevi!! Ovi iz beogradskog Zelenila bi se oduševili, a možda bi bili i ljubomorni – ljudi iz malog mesta su otišli korak dalje – ne ostavljaju ni patrljke grana, ništa! Umetničkim jezikom rečeno – čista, svedena linija! Strašno! Vrelina i treskanje kamiona po džombastom asfaltu – apokalipsa u najavi. Automobili koji voze kroz špalir mrtvog drveća…

Mirišljave cvetne leje u pešačkoj zoni i ljupka dečica koja trčkaraju okolo su sasvim, sasvim malo popravili mučan utisak. Jer, kad odrastu u tako opustošenom gradu – da li će ikada posaditi neko drvo?

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Ekologija, Odnos prema životu и означен са , , . Забележите сталну везу.

10 реаговања на Ovde i tamo ili kretenizam na delu

  1. tatjanamb каже:

    U sred Beograda sam prisustvovala izivljavanju deteta nad mladicom. Klinac je savijao tanko drvo sve do zemlje, zdusno jasuci po njemu. Pored njega stoji neko minijaturno zensko stvorenje, mislila sam da je sestra. Viknem da prestane (bila sam suvise daleko da bih mirnije mogla odreagovati pre lomljenja drveta koje je neko sadio), da bih tek onda shvatila da je „isprdak ljudskog roda“ koji je stajao 1-2 metra od deteta njegova majka koja je dozvolila sinu da jase po drvetu, jer je smatrala da je to nacin da dete „oseti drvo“. Dalju pricu izmedju divne majke, ljubitelja prirode i lepog vaspitanja i mene – necu ni prepricavati.

  2. oblogovan каже:

    Uz izvinjenje koje unapred dajem ovde, moram da reagujem – svi vaši (i bilo čiji) pokušaji da napravite kulturološku razliku izmedju Beograda i “provincije“, plod su neprepoznavanja da razlike više nema… Ona se utopila u “navali na Avalu“… Da budem plastičan – ne zna se više ko teže prepoznaje kravu – Beogradjanin ili “Beogradjanin“… A u toj priči najdeblji kraj izvlače Beogradjani i Nebeogradjani… Pogadjate da “Beogradjani“ žive i tamo i ‘vamo… 😛 A meni je, zapravo, žao što o meni sudite na osnovu njih… Jbg… 😦

    • noviinternet каже:

      Možda se malo nismo razumeli 😦 pišem o onome što ne mogu da prihvatim racionalno (jer ne može biti normalno da se uništava priroda čiji smo neodvojivi deo) ni emotivno (pokolj platana, pretvaranje Ade u ledinu, Tašmajdana u „providan“ park,…). I ne mislim uopšte da razlike ima – opšti nivo je 0- 😦 Pošto nam ni pod razno ne daju mogućnost da drukčije mislimo, živimo i postupamo nego što je nažalost čvrsto uspostavljena „demokratska“ matrica, osećam duboko nezadovoljstvo. Razne parade, štrajkovi i sl. su odličan način koji je sistem pružio narodu da ima razonodu.

      Onaj Vaš prethodni komentar (približno da ponovim, ne zamerite) „… ne treba vam dva meseca da shvatite da treba da uzmete metlu u ruke…“ je suština. Oni koji su na vlasti tu metlu neće uzeti da bi sami sebe i svo ostalo đubre počistili, narod ne shvata da je sam po sebi ta „metla“, jer je navikao da bude vođen…

      Eto, to je to, ukratko 🙂

      • oblogovan каже:

        😛 Izvini. Već kada sam ostavio komentar, video sam da sam pogrešno shvatio priču. Ali, kako ovde nema nazad, (odnosno brisanja), to je ostalo tu… Voleo bih da obrišeš moj komentar, ali i ako to ne uradiš, evo hoću da kažem da je loše sročen i da sam pogrešio… Izvini. Pozdrav…

      • noviinternet каже:

        Hvala, ne zameram, i meni se desi negde da se zaletim sa komentarom, pa koji put kao i ti sada tražim da obrišu :). Dakle, sve je u redu, ali ako obrišem tvoj komentar, moraću i svoj odgovor, koji mi se nekako dopao 🙂 jer objašnjava stvari.

        Stvarno kako vreme odmiče sve više sebi ličim na Obeliksovo kučence koje se strašno iznervira kad god neko poseče stablo. Kučence se zove „Idefix“ – tj. ima fiks ideje 🙂

      • oblogovan каже:

        🙂 Svejedno, izvini… Moj komentar je “iznimno“ tupav, što bi rekli… Ali, ako ima namenu, onda ok…

      • noviinternet каже:

        OK, smisliću nešto – interesantno je, veoma, to pitanje cenzure i autocenzure… Možda će to biti naslov nekog sledećeg teksta 🙂

  3. malabreskva каже:

    Svi smo doživeli poneku seču stabala u svojoj ulici i kada se setim toga ta mučna slika nikako da nestane… Razumem te potpuno, zato ja sadim, uporno svake godine bar po drvo i ne želim da verujem da će sve uništiti…

    • noviinternet каже:

      Da, to je prava reč – mučna slika… i muk koji nastane u ulici, jer ni ptice nemaju gde da se vrate, i praznina koja ostaje… to su živa bića i mi osećamo njihov nestanak.
      To je isto kao i lov – ako radi hrane jedna životinja ulovi drugu – to se može razumeti, ali pokolj bizona od strane bahatih „lovaca“ koji pucaju iz voza i slične stvari (izlovljavanje riba dinamitom!) – to je sve – kretenizam na delu, siledžijstvo najgore vrste, primitivizam…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s