“Da bi zlo trijumfovalo, dovoljno je da dobri ljudi ne čine ništa.”


Ovom izrekom je CitizenX odgovorio na moj komentar u vezi jednog svog teksta. I dao mi odličan naslov, naslov koji već sam po sebi podstiče na razmišljanja.

Ne znam da li se to samo meni čini, ali „trijumf“ je nekako pozitivna reč, vezuje se za neki izuzetan uspeh, praćen radošću i ozarenim licima… i kako onda možemo i da kažemo da zlo trijumfuje? Time bismo implicitno priznali ne samo njegovu pobedu, nego dali pozitivnu kvalifikaciju toj pobedi, pozivali druge da dele radost zbog onoga što se desilo!? Da li mi imamo jednu reč za imenicu/glagol koji govori o akciji koja dovodi do loših posledica? Može npr. „katastrofa“, pa i „katastrofalne posledice“ nisu loše (mislim samo kao termin :)). I onda je jasno kad pročitamo u nekom tekstu „Katastrofalne posledice samovolje/monopola/zloupotrebe političkog položaja…“. A ako se pak napiše „Trijumf samovolje/monopola/zloupotrebe političkog položaja…“ proizilazi da ih hvalimo, podstičemo na još! I ovako su se osilili, a uz pohvale će njihovo samopouzdanje da raste, da dovodi do novih „trijumfa“…

Reči imaju veliku moć i o tome treba itekako voditi računa. Uostalom, nije li rečeno: „Na početku bi reč!“? Mnogi pisci, među kojima i meni izuzetno draga Ursula Legvin, u svojim romanima ističu značaj magije reči, npr. njeni likovi (u trilogiji „Zemljomorje“) imaju dva imena, jedno koje je javno i drugo koje može saznati samo osoba od punog poverenja, jer kad se to drugo ime jedne osobe izgovori, stiče se potpuna moć nad njom… Interesantan je, u vezi s tim i običaj koji je nekad postojao u Mačvi – svako je davao ime drugom i tim imenom ga oslovljavao pred svetom ili pod tim imenom ga označavao pred drugima. Jedna baka mi je pričala da je ona lično imala na desetine imena u svom selu i da je i sama davala imena drugima.

Bila je to dobra, nežna i bogobojažljiva žena, lepog lika i divno izvajanih ruku, iako je teško radila i kao dete u polju i kasnije sve kućne poslove. Njeni ukućani su svi bili lepo vaspitani, lepo se međusobno ophodili, bili cenjeni u svom poslu i u svom mestu. A ona nije činila ništa – jednostavno je bila dobra, vodila računa da sve bude raspremljeno, da spremi ručak i večeru, da sve bude čisto i ispeglano, da dvorište oko kuće bude počišćeno… i nije smatrala da čini nešto posebno, a činila je mnogo.

Ne tako davno jedan mladić se suprotstavio zlu – u toku nekoliko meseci je činio sve što je moguće ne bi li spasao od seče jedan platan na Bulevaru, jedno stasito, dvadesetak metara visoko, zdravo i pravo stoletno drvo: http://p198.wordpress.com/. I nije smatrao da čini nešto posebno, a činio je mnogo. A tad su vlasti videle da on to zaista radi sam, da ga ne štite partije ni sumnjivi bogataši, pa su posekli drvo. Ali kako? U cik zore, uz obezbeđenje od preko 30 policajaca, koje predvodio pukovnik policije, sa brigadom od dvadesetak drvoseča i svom raspoloživom mehanizacijom… I to ćemo nazvati trijumfom?! To treba nazvati pravim imenom – to treba nazvati zločinom protiv prirode, to treba nazvati grubom zloupotrebom vlasti.

Ne treba mi više primera, jer svako od vas zna bar po jednu osobu među starijima i bar jednu među mlađima koje čine dobro – nesebično, smireno i postojano čine dobro.

Pa kako i zašto onda dolazi do „trijumfa zla“? Zato što dobri nisu ujedinjeni. A zašto nisu ujedinjeni? Zato što svako od njih svojim delom govori: „Evo, ovako može svako!“, a svi mi, koji smo nedovoljno dobri, samo im se divimo, s poštovanjem ih pominjemo i iščekujemo da neko drugi uredi stvari u nama i oko nas… A oni drugi, još manje dobri, oni su popustili pred zlom i služe mu, pravdajući sami sebe svojim „obavezama“, svojim „poslom“ i opšteprihvaćenim stavom da ne može šut s rogatim… Ali su zaboravili lekciju iz poznavanja prirode – rogatima povremeno otpadaju rogovi i tada ih je lako savladati…

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Ekologija, Odnos prema životu и означен са , , . Забележите сталну везу.

19 реаговања на “Da bi zlo trijumfovalo, dovoljno je da dobri ljudi ne čine ništa.”

  1. „За добро се треба борити као војник, а који војник може сам добити рат“
    Ж.П.Сартр

  2. oblogovan каже:

    Kaže mi moj matori sinoć kako je grad bio oblepljen pozivom na protest protiv neke opštinske odluke… Protest zakazan za vreme kada se ta odluka očekivala, petak oko 13.00…
    “Bio sam tamo… Ja, još dva čoveka i nekoliko novinara koje na kraju nije bilo briga…“, kaže moj ćale od ravno 80 leta…
    Jbg…
    Ja nisam ni znao da toga još ima…
    Tužno… Jer, sledeći posle platana smo mi…
    Hvala za tekst, služi za osvešćivanje…

  3. oblogovan каже:

    Mislim, ipak gotovo ništa… Na žalost…

  4. Plava Baklava каже:

    I onda iščitamo o svim tim slučajevima kad je dobro poraženo i skloni smo d amislimo da ništa nema smisla i kako menjati svet kad on postaje tako loš itd….itd. Ali, ne treba menjati svet, treba menjati sebe. kad se spoji puno malih promenjenih mikrokosmosa, nastaće jedan nov lep život. I samo tako se možemo menjati, zagledani u sebe, jer onda nas ne poražavaju sve loše priče oko nas, ne obeznadjuju nas i ne čine da nam se svaki naš napor učini uzaludan. dakle, menjajmo sebe već sad :-).

  5. malabreskva каже:

    Mislim da dobri ljudi instinktivno ustuknu pred zlom, jer zlo traži da se na njega reaguje loše, budi zlo u nama i kvari nas iznutra…

    • noviinternet каже:

      Baš tako. Agresija, bilo verbalna, bilo fizička dovodi do agresije. Ako ne možemo da uzvratimo „agresoru“, onda sami postajemo „agresori“ u odnosu na nekog drugog, u određenom smislu slabijem od nas.

  6. salepetrovic каже:

    Slažem se da izraz „trijumf zla“ zvuči kao naslov nekog horor filma, kao nešto užasno što se posmatra sa oduševljenjem i slažem se da ideja da se „trijumf zla“ tako posmatra zvuči užasno. Lično mislim da je u tome i poenta. Ne mislim da bi bilo ko i bilo kad trebao da kaže kako „zlo trijumfuje“ ili da je „zlo trijumfovalo“, ali neko taj termin koristi u svrhu upozorenja (pod uslovom da se ne radi o manipulaciji ili nečem sličnom) taj neko bi tim postupkom trebao da izazove osećaj straha – naravno, ne straha od „zla“ već straha od toga da „zlo trijumfuje“. Slično kao u bajkama koje upozoravaju decu na neke opasnosti plašeći ih – onaj ko priča deci te bajke svakako nema loše namere. Na primer iz bajke o Crvenkapici dete može zaključiti da je opasno ići kroz mračne šume jer se može desiti da naidje na vuka koji će je pojesti. Upozorenje, da je dovoljno da dobri ljudi ne čine ništa da bi zlo trijumfovalo, lično shvatam na sličan, upozoravajući način. Zvuči užasno, ali da ne zvuči onda upozorenje ne bi imalo onu psihološku snagu da izazove strah od pomenute situacije (kada „zlo trijumfuje“), pri čemu je jasno da ta situacija „neće biti dobra“…

  7. Negoslava каже:

    Mi, nedovoljno dobri … hvala na formulaciji u kojoj pronalazim sebe …trudim se, mnogo se trudim, ali , oni ni malo dobro mi ponekad oduzmu i snagu i volju , pa budem ogorčena na to što su oni jači i što ih je više i što im se može … i što sam često sama kada regujem na zlo . I onda se uvučem u svoju kućicu i ćutim. A zlo klade valja.

    • noviinternet каже:

      Upravo tako, mada nema tih „drugih“ mnogo. Onih koji vode ka zlu nema mnogo, nevolja je što se zbog sistema, nasleđa, vaspitanja, nerazmišljanja… mnogo običnog, u suštini dobrog sveta prikloni moćnima. Velika je to tema, problem izgleda ogroman, ali je samo pitanje da li ga shvatamo kao neprobojnu opnu ili pak mehur od sapunice

  8. Повратни пинг: Ako je sve jasno, zašto se ne pokrenemo?! | Sopstveni portparol

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s