Ogledalo građanina Pokornog


Mislim da se tako zvala jedna TV serija iz vremena kad je u svakoj ulici (sa normalnim, prizemnim zgradama) postojao jedan, najviše dva televizora, pa su ljudi dolazili kod komšija da gledaju epizode (jednom nedeljno) ili pak TV Dnevnik (svako veče). Sad, misli mi se granaju u dva pravca – jedan je pomisao o tom druženju, poznavanju svakog u komšiluku, o deci koja su se lepo ponašala na ulici jer su odrasli bili poštovani, o deci koja nisu pisala grafite po zidovima, niti psovala na sav glas (ni na ulici ni inače)… Drugi pravac je misao o sadašnjosti, o televizorima u svakoj sobi (deca „hoće“ svoj televizor, pa roditelji i kupe), o televizorima koji su non-stop uključeni, o kakofoniji neprestanih jakih zvukova, glupih razgovora u TV emisijama,… o kompjuterima u dečijim sobama, o „igricama“, fejsovima i ostaloj neograničenoj ponudi na Internetu.

Ako isključite laptop načas videćete sopstveni odraz, ako isključite TV načas, videćete odraz sobe, nameštaja, članova porodice – to što vidite, to treba da čuvate, negujete, tome treba da se posvetite, a ne da pokorno gledate štogod ima na programu, isključenog mozga, krajičkom oka ili uveta (ne volim da napišem „krajičkom uha“, mnogo mi loše zvuči 🙂). Sebi treba da se posvetite, a ne da pokorno idete sa linka na link (ni ja više to ne zovem vezom, uputstvom, putokazom…), bacite pogled i u deliću sekunde skočite na sledeću „stranicu“. Ako ih isključite načas, biće neobična tišina, tišina od koje ste se odvikli, tišina koju će neko panično prekinuti ponovnim uključivanjem onoga što se nekad zvalo „prozor u svet“. Otvorili smo taj prozor i šta smo dobili? Dah svežine ili opasno zagađenje?

Naviknuti na to da se otvaranjem prozora prostorije izluftiraju, kad smo otvorili „prozor u svet“ i kad nas je zapahnuo dah novine, učinilo se da je to dobro, da će odagnati sivilo svakodnevice, budilo je radoznalost, ali onu iz izreke „curiosity killed the cat“ – zainteresovano smo gledali šta sve ima, prvo crno-belo, a onda i šareno 🙂 pričali o tome, umesto o svojim poslovima, gledali sportske emisije umesto da se sami prošetamo, puštali decu da gledaju TV, da bismo imali malo mira… mira za šta?

Nizak kvalitet, obilje šuštavih, šarenih emisija na nabrojenim kanalima, sve to ima pogubni efekat na psihu, a onda i na sve ostalo u našim životima. Umesto da odagna, pojačalo je otuđenost i prekrilo sivom koprenom realnost nudeći šarene laže. Pri tom, niko stvarno ne gleda i niko pažljivo ne sluša, jer je sve “poznato”, reprizirano – pa se na sve gleda kao na nebitno, svaka emisija, svaki tekst, svaki posao, svaki dan u životu i život ceo postane nebitan nama samima. Umrtvljeni, sa pivom u jednoj i čipsom u drugoj ruci (kombinacija koja ubija digestivni trakt i drastično smanjuje potenciju), bezvoljni, prazni… iščekujemo stalno nešto novo, jače, da nas trgne, da zadrži pažnju. Dotle sve prolazi kraj nas, a mi to ne vidimo, jer umesto da se ogledamo i okrenemo sebi, samo gledamo ono što nam se nudi („jer to narod traži“), okrećemo se od sebe i postajemo savršeni građani savremenog društva.

PS. Lepo je u vezi televizije nedavno pisao i wordpress-kolega simpatičnog imena: „izmanipulisan“ u svom tekstu: http://izmanipulisan.wordpress.com/2012/10/22/zasto-je-bitno-da-placamo-tv-pretplatu/.

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Duhovnost, Manipulisanje javnosti, Mediji, Odnos prema životu и означен са , , , . Забележите сталну везу.

25 реаговања на Ogledalo građanina Pokornog

  1. Станимир Трифуновић каже:

    …Наравно, није лако подносити тишину…
    Она је испуњена сусретањем са самим собом, а оно (само себе) може бити тако празно и безнадно…
    Зато је чак и бекство у туђу агонију (на телевизији, интернету, штампи…) склањање погледа од дубине личног безнађа, а саучешће у туђим радостима (на истим медијима) сурогат за одсуство задовољства сопственим животом.
    Зато и толика „опчињеност“ медијима уопште, посебно оним са баналним и вулгарним понудама.

    • noviinternet каже:

      Da, baš tako. Nešto u toj opčinjenosti čini da je ona zapravo zavisnost, da su se naše „sive ćelije“ 🙂 „navukle“ na tu buku i šareniš, na taj bućkuriš, pa je jako, jako teško da se čovek odvoji od toga…

    • Negoslava каже:

      A pri tome, nema potrebe da se čovek zamisli ni nad čim i tako moždane vijuge ostaju prijemčive za sve više takvih sadržaja. Ispiranje mozgova. Da široke narodne mase zaborave, bar tih par sati uz TV, na sve ono što čini našu stvarnost. Od koje valja bežati, pa makar i u male neveste i kasandre, sve s malim imenima i nazivima bez navodnika.

  2. oblogovan каже:

    Nemam čak ni šta da dam kao komentar… Baš si sve rekao… (A mogao si baš nešto da ostaviš i meni da se “pravim važan“)

  3. ivinsvet каже:

    Само ћу прекопирати нешто што сам рекла јуче у разговору са пријатељима:

    Последњих дана се поново интензивније дружим са књигама. Дефинитивно је добра књига боље друштво него поједини људи… (Додаћу и друштвених мрежа и ТВ станице)

    У последње две године нисам успевала да читам књиге оним интензитетом као некада кад сам знала да за два-три дана прочитам једну књигу. Дозволила сам себи да ме посао и овај брзи живот заокупе. Радим цео дан онда се „опуштам“ уз ТВ или Фејс. Кад сам пре неки дан сконтала да се накупило књига које сам купила, а никако нисам стигла да их прочитам увела сам нова „правила понашања“. Цео дан на послу подразумева рад на рачунару који, опет, подразумева интернет конекцију. У том периоду „звирнем“ на друштвене мреже, блог, пошаљем поруку и то је то. Кад изађем из канцеларије или се видим са пријатељима, фамилијом, или идем право кући на дружење са породицом. Код мене се још увек поштују они стари „ритуали“ да се за вечеру окупимо и причамо како смо провели дан, шта смо радили, шта нас очекује сутра. После тога следи књига. Никакав ТВ, никакав интернет. Само стара добра књига, шоља чаја или неко воће и ја. И осећам се сјајно. Нема нервозе.
    Још кад скокнем до Сајма па допуним колекцију 🙂

    • Negoslava каже:

      Leleeeee, podsetiste me…naslagano ih već desetak, nepročitanih, a SAJAM samo što nije došao i u Niš.

    • noviinternet каже:

      Pošto nas ima još koji ćemo da skoknemo do Sajma, pitam se da li ćemo se tako poznati 🙂 – znaš ono – ko god skakuće po Sajmu – naš je!

      • ivinsvet каже:

        Jедном приликом сам рекла да би било лепо да се организује комшилук да искористи оне „ПЛУС картице“ и негде попије чај и развезе „аброве“ 🙂
        Ако је друштво за имамо електронску пошту да се договоримо, а знак распознавања – скакутање 🙂

    • Слажем се са Вашим мишљењем. Једном, пре неколико година, доживела сам да ме један блиски рођак изгрди, јер сам, као, смотана. Кад год дође код мене, тишина је – не ради ни телевизор, ма чак ни радио, никакве музике нема, досадно да те бог сачува. Само ја и моја хрпа књига. Песме?! Господе боже – ко још чита песме?!

  4. izmanipulisan каже:

    Drago mi je da delimo isti „sentiment“ po pitanju stanja naših medija, iako činjenica da se u potpunosti slažemo po ovom pitanju nije baš za radovanje. Više za plakanje. Jedna, pet ili deset osoba ne mogu da promene stanje u kome se nalazimo – to mora da učini ceo narod, a sve mi se čini da je narod trenutno zauzet gledanjem „Vrućeg vetra“. 🙂

    • noviinternet каже:

      Nažalost, doooobro smo izmanipulisani, mada se jedino ti tako zoveš 🙂
      E sad, pet ili deset i nije loše za početak, jer ako svako od njih „otrezni“ i osvesti sebe i još jednu osobu, a ta neku sledeću… brzo bi se sve moglo proširiti. Treba nam samo (:)) malo više uverenosti u sopstvene moći…

  5. umetnosthedonizma каже:

    Ako isključite laptop načas videćete sopstveni odraz, ako isključite TV načas, videćete odraz sobe, nameštaja, članova porodice – to što vidite, to treba da čuvate, negujete, tome treba da se posvetite- jako lepo, jako lepo. Sad se ogledni i pohvali sebe u moje ime 😀 😉

  6. Negoslava каже:

    Iz ovih stopa idem da otkažem SBB. Samo nemoj i komp da mi oduzmeš.

  7. ironijexl каже:

    Demokratija je nastala zahvaljujući misliocima koji su imali robove, a onda su robovi uzeli stvar u svoje ruke i svojevoljno se vratili u ropstvo.

  8. mandrak72 каже:

    I pored 80-tak tv kanala ne osjećam ono isto zadovoljstvo kad sam kaubojac čekao u nedelju u 17:00 ili neku dobru seriju petkom uveče u 20:00 časova. Previše je tv kanala i ostalih zabava za ovaj jedan život koji provodimo ispred monitora.
    pozdrav

  9. TetkaSaveta каже:

    Joj da znas da mi je lepa dnevan soba nema televizora i kako ko dodje nemate televizor, ma imam ga nego ga popela na tavan 🙂 kriza bila petnajestak dana, pa se naviknes i nakako ti sve lepo i lepa mi i soba, a u glavi neki mir i tisina, prelep osecaj, bas kako si ga opisao:) to je bilo u martu 2012, a sada nastupa druga faza da lap top zatvorim na tri sata i pobegnem u setnju 🙂 Super si 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s