Automobili – nekad i sad


Sticajem okolnosti na parkingu ispred zgrade su jutros osvanula samo dva automobila, gotovo identična: sa dvoja vrata, sa po dva retrovizora, jednake tamnoplave („porcelanske“) boje, istog oblika farova… Samo je jedan Pežo, a drugi Opel.

Nekad ste po obliku znali šta je Pežo, a šta Opel – danas su svi slični. Morate se dobro zagledati u značku-amblem, koji su takođe često vrlo stilizovani i slični, a i ima ih tako mnogo, da biste videli s kim imate posla 🙂

Ta hiperprodukcija i ta sve jasnija uniformisanost u različitosti nisu moja današnja tema, već farovi. Oba ova „mališana“ ispod mog prozora i mnogobrojni automobili koji prolaze ulicom imaju iste farove – oblikom su to preteći sužene, malo naniže ukošene oči – arhetipska slika zastrašivanja mrkim pogledom sa suženim zenicama iz kojih seva bes, a danas – sija hladno blještavo halogeno svetlo…

Treba li da auto bude nešto što nam je korisno, što nam pomaže, ili nešto što nam preti? Izgleda da je i kroz „oči“ automobila, to „ogledalo duše“, izbila na površinu bolna istina o ovoj „civilizaciji“ koja nam sa svih strana preti, koja nas zarobljava stežući nas sve više okovima raznih multinacionalnih kompanija…

Ima li leka?

Ima – nazvati stvari pravim imenom i – izaći u šetnju…

PS. Potpitanje: Šta je pisac hteo da kaže rečenicom „izaći u šetnju“? Ko prvi „klikne“ mišem (eto vam i ovde paradoksa naše „civilizacije“ – miševi koji klikću ;)) – neka odgovori 🙂

PPS. Zahvaljujem se komšiluku na brizi, sve je u redu, ako se tako može nazvati pretrpanost poslovima (evo tek jutros provirih malo ispod te gomile ;)) i izvesna, verujem prolazna, pauza u odnosima sa osobom X suprotnog pola 😦

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Odnos prema životu, Svakodnevica и означен са , , , . Забележите сталну везу.

16 реаговања на Automobili – nekad i sad

  1. Negoslava каже:

    Ma, meni je važno da te ponovo vidim u mom kompjuteru. U automobile se nikada nisam ni razumela. A kad me pitaju, koja kola taj vozi, kažem – neka bela…plava…zuta…

  2. ivinsvet каже:

    Да не верујеш (или можда и треба веровати) и ја сам пре пар дана имала слични закључак по питању аутомобила, бар онај део да су сад сви скоро па исти. Сви „мањи“ су на исти калуп, сви „велики“ су велики на исти начин. Е, а кад се сетим кад сам била мали деца па ми причали неки стари виц „Жене су некад сањале о принцу на белом коњу, а сад прижељкују коња у белом Принцу“ уз причу да је тај ауто био МРАК! Посебан, другачији од осталих. Сад су мање-више сви исти….
    Сад си ме опет вратио у рикверц (некако се уклапа у ову твоју причу о аутомобилима). Сетила сам се улице у којој сам одрасла, на тротоауру је била паркирана једна стара ЖАБА. Мислим, паркирана, бушне гуме, без прозора, остала као траг неког давног времена. Много смо волели ту ЖАБУ. Нон стоп смо висили или на хауби или унутра, у колима. И сви клинци из краја су причали да кад порасту возиће ЖАБУ 🙂

    Иначе, комшо, обилазимо башту, заливамо цвеће, немој да бринеш 🙂

  3. ivinsvet каже:

    Немој да бринеш у смислу, завршавај своје послове 🙂

  4. I ja bih se tu složila, svi su isti.. hladni i stilizovani i like na poredjenje farova sa “ suzenim zenicama iz kojih seva bes“

  5. oblogovan каже:

    Ne beri brigu, sutra zagledam “Fiata“, ako me mrko gleda… Hm… Palim svetla samo ako je murija blizu… 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s