Juče…


Juče je bio Dan Republike. Juče je bio rođendan moje majke.

Nema više Republike, nema više moje majke…

Juče… „Yesterday“ i Bitlsi… http://www.youtube.com/watch?v=YtrA4xqxIVY

Za Dan Republike se, naravno, nije radilo. Moja majka se šalila da je to zapravo zbog nje.  Baka bi spremala ćurku na podvarku, kuća je mirisala opojnim mirisom… tad je obično već bivalo hladnije, pa bi u peći pucketala vatra – majka je jedina znala da naloži peć po svakom vremenu (jer, sad to znam, atmosferski pritisak utiče na to da li će „vatra da povuče“). Otac bi odlazio da nacepa drva i vraćao se u kuću unoseći svežinu i izmaglicu jesenje večeri, drva su mirisala, tek isečena. I sedali bismo za večeru nas četvoro – i bilo je sve slatko, preslatko, a posebno reforma – torta koju je, uz moju pomoć ;), takođe baka spremala. Mama nije ništa mnogo znala, a nije ni bilo potrebe da i ona nešto kuva ili sprema, a koji put bi čak i govorila: „Mene je moj otac školovao…“ I evo, tek danas, po prvi put, pomislih, da to možda i nije lepo što je govorila, jer baka (njena majka) je završila samo osnovnu školu, a tata je bio nastavnik, dok je majka bila profesor.

DSC02237

Maturska slika

Bila je profesor u Gimnaziji i izuzetno lepa žena, svi su je mnogo cenili, a mnoge njene učenice imitirale frizurom, elegantnim oblačenjem… Majka je umela tako skladno da izabere i uklopi boje, dezene, materijale – na njoj je svila stajala božanstveno, vuneni džemperi nekako toplo i nežno… Odlazila je povremeno za Beograd i vraćala se sa poklonima – tata bi dobijao lepu kravatu ili košulju, ja knjigu ili majicu…

DSC02240

Deo kućne biblioteke i par igračaka

U kući je sve bilo uređeno po njenom ukusu, ali to je zaista bilo vrlo skladno. Taj stari nameštaj je i dalje tu, sitni ukrasi takođe… A, da, i njeni gobleni. Sve ih je izvezla nekoliko godina posle dedine smrti. U jednoj fioci su bili svi ti raznobojni konci predivnih nijansi („Vilerovi“ gobleni! :)) i šeme za vez. Radila je na platnima, to se valjda zvalo „sito“, sa mnogo sitnim rupicama i brižljivo prebrojavala oznake na šemi… Kad bi posle mesec-dva ili i više, goblen bio gotov, onda bi joj stakloresci u glavnoj ulici to uramili.  Tih nekoliko njenih goblena i danas krase zidove.

DSC02252

Gobleni u „predsoblju“

I baka i tata su je, na neki način i prećutno, priznavali za glavu porodice posle dedine smrti. Majka se nikad nije mogla pomiriti sa preranom smrću svog oca. I nas troje smo se nekako trudili da je uvek poslušamo, strepeći (bar je tako bilo s moje strane) od njenog pogleda, nije bilo potrebe ni za prekorom ni za povišenim tonom.

Porodična kuća joj je bila mnogo važna. I posle prelaska u Beograd, znalo se, kad majka kaže „kuća“, da to može biti samo jedno mesto na svetu. Deda i baka su podigli tu kuću od dedinog dobitka na lozu i bakinog miraza. Majka je uvek isticala kako je deda, rano ostavši siroče, radio kao sluga u bogatijoj kući u obližnjem selu, ali svojom vrednoćom i radom obezbedio sebe i zasnovao porodicu – baku je upoznao „na poslu“ – ona je sa svojom familijom došla da obiđe ujaka u bolnici, i zaljubila se u mladog ljubaznog bolničara (kao u serijama ;)) i onda je deda jednog (lepog) dana iznajmio fijaker i odvezao se u njeno selo, i ona je „pobegla“ za njega 😉 Zajedno su podigli kuću, najlepšu u ulici dugi niz godina, a meni bogami i sad.

DSC02245

DSC03798[2]

Dvorište u jesen

Mnogo toga je bilo lepo „juče“… Želim da nam svima bude lepo „danas“ i „sutra“ 🙂

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Odnos prema životu и означен са , , . Забележите сталну везу.

26 реаговања на Juče…

  1. Negoslava каже:

    Divna topla priča, toplija od svake vatre , slatka ko reforma . I lepa, kao tvoja majka.

  2. oblogovan каже:

    Čini mi se il’ je kuća na “lakat“…? 🙂 Lepo si ti to nama naslikao. Siguran sam da je stigao i blagonaklon “mig“ odozgo, kao neko “hvala“… 🙂

  3. Dragana каже:

    Neko prošlo vreme. Lepa priča.

  4. ivinsvet каже:

    Осетила се и топлина из пећи и мирис подварка и слатка реформа… Дочарана слика из едиције „Мириси детињства“.
    Хвала ти за ово дивно путовање у породичне успомене…

  5. Timosten - Zoran Kovačić каже:

    Lepa topla priča.

  6. Сада ми је жао што причу нисам прочитао још ЈУЧЕ…
    … Поред ЈУЧЕ, подсећам на Ленонову топлу ЈУЛИЈУ, песму посвећену преминулој мајци…

  7. tanjatg каже:

    Uspomene! Detinjstvo! Slike! Ali više od slika – mirisi. To je ono što fotografije ne mogu da dočaraju niti reči mogu da prenesu. Zato ti jesi mnogo toga podelio sa nama, ali to je tek obris. Eto, po hiljaditi put se potvrđuje ono što stalno mislim i uvek kažem: reči su ograničene. Kako su samo ograničene!

    • noviinternet каже:

      I to koliko! I istovremeno jako moćne – nazvati stvar pravim imenom, upotrebiti pravu kombinaciju i – dobijaš pero koje je moćnije od mača 🙂

      A moja sećanja su stvarno samo obrisi – odjednom uviđam da imam samo segmente – deliće vremena upamćene, sve ostalo su delovi slagalice koje uklapam, i to koji put bude blisko onome što mislim da jeste bilo…

    • noviinternet каже:

      I to koliko! I istovremeno jako moćne – nazvati stvar pravim imenom, upotrebiti pravu kombinaciju i – dobijaš pero koje je moćnije od mača 🙂

      A moja sećanja su stvarno samo obrisi – odjednom uviđam da imam samo segmente – deliće vremena upamćene, sve ostalo su delovi slagalice koje uklapam, i to koji put bude blisko onome što mislim da jeste bilo…

  8. Nastavnica Suzana каже:

    Suze su mi u očima. Tako je, tako…nemam reči.
    Hvala!

  9. Rada72 каже:

    Hvala…ne znam šta drugo da napišem..vratio si i meni neke davne uspomene…i sećanja na bolja i srećnija vremena…

  10. stihovanja каже:

    Zaista, topla autobiografska priča.Vraća nas u Zarasle su staze moje…..:)

  11. goki1 каже:

    Vi ste mladji od mene i upravo zbog toga sam jos vise prijatno iznenadjen pricom koju ste nam tako lepo i toplo ispricali. Nacelno ne volim bilo kakve generalizacije i uopstavanja, ali u vecini slucajeva mladje generacije sve manje imaju sluha, a jos manje sklonosti ka pisanju ovakvih prica.
    U dobrom delu vaseg pisanja prepoznao sam deo sopstvenog detinjstva.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s