Srećna, srećnija, najsrećnija…


Sunce je sijalo i veverica i mrav su sedeli u travi na obali reke. Iznad njih šumela je vrba, ispred njih žuborila je voda, a u daljini je pevao drozd.

–          Ja mislim – reče veverica – da sam sada srećna.

Mrav je ćutao i grickao vlat trave.

–          Mislim – reče veverica – da nikad ne mogu biti srećnija nego sad.

–          Pa… – reče mrav. – A ako bi sad iznenada proletela medena torta i na njoj ceduljica: Za vevericu i mrava…?

–          Da – reče veverica. – Tada bih bila još srećnija. Ali srećnije od toga je nemoguće.

–          Pa… – reče mrav. – A ako bih ja sad nameravao da krenem na put i ako bih rekao: „Veverice, ne idem, ostajem s tobom ako želiš?…“

–          Da – reče veverica.  – U pravu si. Tada bih bila još srećnija…

–          I ako bi cvrčak večeras imao veliku proslavu, i ako bi sada iznenada dobila pismo sa pozivom od kita, i ako danas sunce ne bi zašlo, i ako bi sve mirisalo na bukov žir…?

Veverica je ćutala. Gledala je vodu koja je svetlucala i mislila: „Dakle, ja zapravo uopšte nisam tako srećna.“

Iskosa je pogledala mrava. Ali mrav je zažmirio, grickao vlat trave i namestio se tako da mu sunce obasjava lice.

„Pa šta li sam onda“, mislila je veverica, „ako nisam sasvim srećna…?“

Kao da joj je oblak prešao preko lica. Nije znala odgovor na to pitanje.

U daljini je zaćutao drozd, a zapevao slavuj, tek tako, usred dana. „Eh“, pomisli veverica, „šta je sad ovo?“Iz očiju su joj niz lice kliznule kapi. „Suze?“, mislila je. „Da li su to suze?“ Duboko je uzdahnula, podvila rep i zagledala se u nebo. „Bolje je da ne mislim“, pomisli. A znala je da je to vrlo teško.

Veverica i mrav su ležali tako jedno pored drugog, na travi, na obali reke.

–          Kako lepo ovde ležimo, veverice – reče mrav.

Veverica je ćutala.

–          Ja nisam nikad ovako lepo ležao – reče mrav.

„Volela bih“, pomisli veverica, „da jednom sedim na grani, prekrštenih nogu, a da mrav stoji dole ispod grane i dovikne: ‘U pravu si, veverice, priznajem, ti si stvarno u pravu’.“

Sunce je polako zalazilo, reka je žuborila, a u daljini je zapevao kos. Veverica je samo gledala i samo slušala i ništa više nije mislila.

(Iz zbirke „Nedostajati“ Tona Telehena, u izdanju knjižare i čajdžinice Apropo, Beograd)

Advertisements
Овај унос је објављен под Ljubav, Odnos prema životu и означен са , , , . Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Srećna, srećnija, najsrećnija…

  1. Pavle каже:

    Lepo i dirljivo kao i uvek!

  2. tovanda каже:

    Volla bih ovu priču da podelim sa drugim ljudima jer je lepa, mogu li?

  3. tovanda каже:

    …izvinjavam se…volela*

  4. ivinsvet каже:

    Хвала Комшо на овим једноставним, а прелепим и поучним причицама…

      • tovanda каже:

        podeljena pričica…dobar dan, tek sad…od sinoć sam bila bez interneta…

      • ivinsvet каже:

        Имам једно питањце:
        Колико има прича у збирци „Недостајати“?

      • noviinternet каже:

        Ne zameri što ćeš sačekati na odgovor – ne ustaje mi se iz stolice za ljuljanje, a laptop držim na jednoj ploči koja se oslanja na naslone stolice, a ručak u kineskom restoranu je bio predobar i preobilan… sad samo mogu da kažem da je u toj zbirci izbor priča (mislim da piše u predgovoru ili pogovoru 😉 da je Ton Telehen napisao oko 150 priča… Proveriću i javiću).

      • ivinsvet каже:

        Кинески ресторан, а не зовеш? Нека, нека… ццц 🙂
        Само ти одмори, Комшо, па кад будеш устао погледај и јави… Пронашла сам на нету, на неком сајту, тему Тон Телехен – Недостајати и постављене 24 његове приче, зато сам питала.
        Почела сам то да читам, док не набавим књигу… Читам их са уживањем 🙂

      • noviinternet каже:

        U knjizi ima tačno 24 – a napisao je ne 150, nego dva puta po 105, tj. 210. Ne znam da li je neko prevodio jošnjegovih priča, holandski, nažalost ne znam…

    • noviinternet каже:

      I ja zapravo tek posle objavljivanja vidim da su i lepe i poučne – kad ih biram, tada još nemam preciziranu misao, odrednicu, zašto mi se dopadaju…

      • ivinsvet каже:

        Али једноставно те нешто „вуче“ да баш одређену причу поделиш 🙂
        Знајући тебе, да можеш, целу књигу би нам поставио да уживамо… 🙂

      • noviinternet каже:

        Potpuno si u pravu – dugačko mi je da prepisujem. I ilustracije su dosta ljupke, knjiga je zaista lepo uređena grafički. Ima i smešnih priča, možda nekad dodam još koju…

      • ivinsvet каже:

        Још увек нисам стигла да набавим књигу. Али дефинитивно морам то да урадим…

      • tovanda каже:

        ne mogu da „pohvatam“ šta sve pričate, življi ste od Tvitera…sviđa mi se ova priča, zato, želim da je i drugi vide…ima li to neka knjiga za koju bi trebalo da znam 🙂 ili je u pripremi?

      • ivinsvet каже:

        Ово су одломци из збирке „Недостајати“ холандског књижевника Тона Телехена.
        То је издање књижаре-чајџинице „Апропо“ из Београда. Може се купити лично или поузећем од њих или у некој другој књижари. Цена књиге је 875 динара.
        Рекох ја синоћ, ми смо једна живахна екипа 🙂

      • tovanda каже:

        …i jeste…ostanem bez interneta sinoć i danas oko 13:00 ne mogu da „pohvatam“ gde ste i još mi WordPress javlja da se naštelujem zbog opterećenja…ja sam mama, puno radim po kući, ali mi prija ovo društvo…stižem nekako, valjda 😉 ovo za tvoje uvce da ne preopteretim komentare :))

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s