Da li sam ja dvostruka ličnost? :)


Meni je zanimljivo koliko svakodnevno raznih uloga igramo, čak ne u nekoj podloj ili lošoj nameri, nego prosto prema okolnostima.

Ima li vajde ako ja u prepunom autobusu igram ikakvu drugu ulogu, osim uloge običnog čoveka, koji nema svoj auto, koji deli sudbinu siromašnih slojeva… – nema mi druge – tu sam tzv. običan, mali čovek. Ko se tu „ističe“ nekim komentarima, glasnom pričom i sl. da bi privukao pažnju, a izazove da većina počne da gleda kroz prozor, tome najverovatnije fali koja daska u glavi. Autobusi i putnici u njima imaju neki svoj kodeks i svi ili bar skoro svi postupaju po njemu.

U samoposluzi druga uloga – nastala na osnovu prototipa – lovca ili skupljača iz praistorije: „njuškamo“ okolo ili se nepogrešivo usmeravamo na onaj deo tog savremenog zajedničkog pojila ili pašnjaka i gde je naš omiljeni čips ili suve šljive ili …

Na poslu uloga potčinjenog ili nadređenog, u porodici uloga jake ili slabe ličnosti, sa prijateljima uloga zabavljača ili mirnog slušaoca… To liči na klackalicu – po nekom merilu, jedan je dole, drugi je gore. I često zbog takvih klackalica imamo probleme – setite se, ili idite u park kad nema dece i probajte – ako vas neko podigne i sedite na klackalici sa nogama visoko (manje ili više, zavisi od klackalice i od vaše visine :)) odignutim od zemlje, onda posle nekog vremena to više baš nije prijatno, kao što nije prijatno ni onom ko je pretegao, pa sedi na kraju klackalice koji je na zemlji – i, ako hoće da održe takvo stanje obe strane se nelagodno osećaju.

Zato smo, valjda, u životu istovremeno na nekoliko različitih klackalica, pa nekako kompenzujemo nižu poziciju na jednoj sa višom pozicijom na drugoj klackalici. Ne znam da li je to rešenje, ali dok je čovek prihvatljivo zadovoljan svojim pozicijama, možda je i u redu – možda ne treba remetiti uspostavljeni sklad. E tu je sad pitanje objektivnog i subjektivnog shvatanja sklada, tu su vam one nesrećne porodice čiji članovi trpe maltretiranja strogog oca ili majke (ima u pričama kod Ive Andrića takvih ličnosti, ima ih svuda oko nas) i žive tako, ne znajući za bolje, nemoćni da se iskobeljaju iz tog klupka, ili možda to i ne pomišljaju – jer neizvesnost promene nekako preteći stoji i samim tim potiskuje ih nazad u stanje u kome su.

To je dakle celokupni splet naših uloga, svako je od nas čovek-orkestar (ako ste gledali one muzičare koji nose na sebi dva-tri bubnja, i na njima prikačene desetine duvačkih instrumenata (ili, mnogo jednostavnije, ako imate sITNisajzer ;)). E sad, neko nema sluha, pa mu numere disonantno škripe, neko je bogom dani talenat, neko se upropašćava, neko polako napreduje i stvara sve lepšu muziku…

A ako pogledamo samo jednu ulogu izdvojenu od ostalih (što zapravo predstavlja samo teorijsko razmatranje, jer su sve uloge isprpletane), ako pogledamo samo jednu ulogu, onda je pitanje kako uspostaviti ravnotežu, kako na toj klackalici ne biti zaglavljen u nekoj poziciji? Čini mi se da prvo treba da vidimo, da budemo svesni, na kojoj smo poziciji i kako smo tu dospeli? I kako to deluje na nas, pa da onda preuzmemo odgovarajuću akciju – klackalica je zapravo jedna poluga i dovoljno je da se malo primaknete centralnoj tački oslonca ili da se od nje odmaknete i da se odnos težina promeni, da budete negde gde je prijatnije, da se lagano ljuljuškate oko sredine, da uživate 🙂

A da li sam ja dvostruka ličnost? Na osnovu ove slike izgleda kao da jesam 😉

Šta bi tek bilo da su u izlogu imali više kugli?

Šta bi tek bilo da su u izlogu imali više kugli?

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Odnos prema životu, Popularna psihologija, Svakodnevica, Upoznaj samog sebe и означен са . Забележите сталну везу.

8 реаговања на Da li sam ja dvostruka ličnost? :)

  1. ivinsvet каже:

    Одличан!
    Позиције на клацкалицу у парку су феноменалан детаљ који објашњава сваку животну улогу/личност коју сви ми имамо…
    Много ми се свиђа…

  2. nedodjija каже:

    ma ne…. to je samo put ucenja i sticanja iskustva iz razlicitih uglova….

  3. Rada72 каже:

    Браво за поређење са клацкалицама. И браво за опажање да свако од нас у одређеној ситуацији, на одређеном месту игра неку другу улогу. Такав је ваљда живот… или грешим?

  4. Wojciech каже:

    Odlično! 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s