Gvendolina i dog-food


Pošto je malo dremuckala na TA peći, tzv. heat-arijumu 😉

Mala popodnevna dremka

Mala popodnevna dremka

Gvendolina skoči na tepih i poče se protezati i to onako, kako to samo mačke umeju, a onda stade da oštri kandže na tepih…

–          Gven, dušice, nemoj… znaš da si prošli put tako slomila nokat!

–          Jaaaaoooo, mrrrr, daaaa… dobro me podseti, hvala… jel znaš da niko nema za nadogradnju takav model!?

–          Stvarno nema smisla, ozbiljno odgovorih, okrećući se u stranu da ne vidi da se smejem 😉

–          Nego, znaš šta – pogleda me Gvendolina, ja bih da nešto gricnem…

Vreme mi je za užinu...

Vreme mi je za užinu…

–          Svakako, svakako, treba i zbog beba 😉

–          Znaš, ja vodim računa o težini – vidiš i sad mogu bez problema… i u jednom skoku nađe se na stolu!

–          Ali, Gvendolina (to ono kad nekog prekorno zovete punim imenom) nemoj na sto, znaš da to nije u redu…

–          OK, silazimoma, reč Gven da me odobrovolji (čitala je Vini Pua, pa zna za čuvenu poruku “Dolazimoma”, a zna i koliko je meni draga ta knjiga)

Što zbog parafraziranja omiljene knjige, što samo onako, pomazim je po neodoljivo svilenkastom krznu, i pođemo zajedno do špajiza po jednu konzervu mačije hrane. Kad tamo – samo jedna, ali – Dog food (na polici u samoposluzi su jedne do drugih, i slučajno se desilo da uzmem i jednu kučeću…). Računajući da Gvendolini neće primetiti da je na omotu crno-bela kuca, a ne crno-bela maca, pođemo napolje. U blizini Magnolije, gde je Gvendolinina trpezarija, otvorim konzervu u stavim joj doručak… Ona nestrpljivo priđe i onako gladna poče da jede:

–          Fuuuuj, šta je ovo!?

–          Pa, ovaaaaj, hrana… ali znaš za kučiće, ne za mačiće… slučajno mi se omaklo da to kupim, pravdam se, šta ću, priznajem krivicu…

–          Jel ti to hoćeš da ja stvarno počnem da lajem (“lajati” se kod nas koristi i za “psovati”, ili govoriti ružne reči 😉), nasmeja se Gvendolina. Nije strašno, videla sam šta nosiš, pa je ovo samo bila gluma 😉 reče Gven i nastavi da jede…

–          Hahahaha, e ti si genije!

–          Mmm, hehe, preko zalogaja reče Gvendolina, ali znaš, ipak drugi put pogledaj i sliku i slova na kutijici 🙂 treba da piše C-A-T, a ne D-O-G 🙂

–          Hoću svakako, sa olakšanjem obećah Gvendolini.

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Svakodnevica и означен са , , . Забележите сталну везу.

5 реаговања на Gvendolina i dog-food

  1. noviinternet каже:

    Objasnila mi je Gvendolina – da D-O-G ne znači „Davati Obavezno Gvendolini“, nego da eventualno može da se shvati kao „Delimično Ovo Godi“ 🙂

  2. Rada72 каже:

    Koliko je Gvendolina bila van kuće, sa dečkom, pitam zbog Cicike?
    I ja sam skoro pogrešila u izboru konzervi, srećom na vreme sam primetila, inače bi se Cicika naljutila na mene..nedavno je jedan dan bila ljuta jer mi je ispala iz krila..i nije htela da je pomazim..

    • noviinternet каже:

      1. Gvendolina je stalno van kuće 🙂
      2. Pojela je malo od hrane za pse, koja, spolja izgleda isto – komadići nečega, ali valjda mačkama stavljaju malo neke druge arome. Zbog moje vegeterijanske kuhinje, nemam šta da ponudim Gvendolini za jelo, pa joj zato kupujem te konzerve, mada nemam baš najbolje mišljenje o njima.
      3. Vidi ti nju, kako se ljuti – razmazila se 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s