Ми оштримо пера, а они секире


Познато је да су римски сенатори, стално понављајући да „Картагину треба разорити“ у томе и успели. Лакше је, много лакше упропастити него створити нешто и одржавати створено, али јесте могуће и стога се молим за дрворед, за живот, у нади да има још разумних људи.

Београд полако постаје Бетонград, још само да оголи и Булевар, па се од „пломбираних“ плацева и зграда начичканих еркондишнима неће назирати ни делић природе, деца ће дрвеће видети само као позадину неке игрице на компјутеру, а ваздух ће, зачудо, бити загађенији, а врућине ће, зачудо, бити све веће…

Јасно ми је да постоје многи проблеми у граду, да грађани имају довољно својих личних проблема, али морамо гледати и око себе и чувати оно што имамо. Међутим, колико год се они који су се тим поводом јавили Политици трудили да призову разум и осећајност, елементарну логику и природно право, то творце ових „захвата“ нимало не брине – неколико текстова у Политици – па шта? Знање и ауторитет проф. Малетина и арх. Јовина за њих ништа не значе, та то су докони интелектуалци… И тако караван са тестерама пролази, а за њима остају празнине које зјапе ка небу, и мук врабаца, косова, сеница, гугутака, … свих који знају да певају. Не каже узалуд народна пословица „Ко је кадар дрво пред кућом посећи, од њега се надај свакој несрећи!“ Али ми, обични грађани, ту не можемо ништа, јер „они“ имају „план“, и како да сад одустану од тога, кад се зна да се „царска не пориче“.

Погледајмо мало њихову логику – посећи ће дрворед на тротоару, јер треба ставити „…шине на средину коловоза…“!? Па како нас уверавају у своје добре намере „…нови дрворед ће имати аутоматско заливање…“. Слободно ставите заливање и платанима, неће се они љутити, а тих 500 садница посадите негде другде у Београду, има за то итекако места. И размислимо само колико танких младих садница „стане“, по обиму стабла гледано, у један платан са Булевара? А да не говоримо о томе да су та дрвета дуже Београђани од многих људских становника града. Зар опет „долазе дивљи да отерају питоме“?

Како би ми се допадало да имам богатство, па да откупим „Зеленило“ и свима дам 5-10 пута већу плату, па да од Београда направимо оазу. А овако Београд полако постаје Голи оток на ободу Панонског мора. Пре двадесет година у насељу Браће Јерковића сте и по највећој врућини могли проћи цело насеље и бити у хладовини, а Централно гробље се није ни видело са улице и било је као „велика шума из које се некад чује тужна музика“ (како је то мој син дефинисао кад је имао 3-4 године), а сада је остало пар стабала по ободу, у средини зјапи рупа – гробље у гробљу. Сви градски паркови су постали „провидни“, на Ади је толико дрвећа исечено, све „са разлогом“, а тако је у сваком другом крају града.

Ако се, не дај Боже, деси то што су наумили, да ли ће градоначелник прогласити бар једнодневну жалост за тих неколико стотина животâ? Деси ли се то што су наумили дуго ће, дуго, изнад линије Булевара бити црни флор на београдском небу…

* * *

I ovaj tekst je od pre tri godine, ostao je u evidenciji rubrike Među nama, u Politici, dok su na Бulevaru još sprovodili svoj naum, testerama budili platane iz zimskog sna i slali u večni san…

 Večerašnji prolazak Tašmajdanskim parkom podsetio me na tužnu sudbinu platana, jer su i na Tašmajdanu groteskno„podignute“ krošnje drveća (taj eufemizam koriste naši „stručnjaci“ za nerazumno visoko orezana stabla). Pogled na gole grane učinio je da osetim da to drveće pati tako iskasapljeno… Uz travnjake pune hemikalija i otrove iz izduvnih gasova sa Bulevara, park više nije oaza u centru grada nego azil nepomičnih, neizlečivih bolesnika pored kojih je neprijatno i da se samo prođe. 

 Zašto mi se vraća sećanje na оne teške dane?

 Šta da se radi kad, ni sada kao ni onda, lepe reči, postupci i ideje ne mogu dobiti mesta u ovom društvu pored primitivizma i profiterstva uskogrudih siledžija na vlasti?

 Šta nam vredi pamet, kad nemamo ništa drugo? Ima li neko odgovor, ima li neko rešenje?

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Ekologija, Manipulisanje javnosti, Mediji, Odnos prema životu, Svakodnevica и означен са , , , . Забележите сталну везу.

11 реаговања на Ми оштримо пера, а они секире

  1. ivinsvet каже:

    Не могу да се сетим кад сам прошла Булеваром. Ни на Ташмајдану дуго нисам била. Баш из разлога које наводиш. Тај геноцид који су спровели над платанама, то етничко чишћење које се дешава у сваком делу града је стравично.
    Ти памтиш Браће Јерковић, спомињеш и Аду. Ја сам одрасла на релацији Ада – Кошутњак – Авала. Сваки викенд смо ишли у природу. Сад природе нема. Остала је у траговима, да се назире. Чак и у Кошутњаку.
    На Бановом брду је постојао парк. Још увек постоји – нешто. Пре пар година су од њега са стране Пожешке отели део зелене површине да би створили простор за кафић. На Брду, иначе, кафића нема. Готово као ни банака. Недавно сам видела да је и са горње стране урађено исто. Ионако минималне трагове зеленила додатно уништавају. А од онога што је остало стварају тужне слике – високо подигнуте крошње које пате једнако као и ми који их гледамо са земље.
    У сваком делу града је слична слика: или дрвећа нема или су остали патрљци.
    И поражавајуће је што ни онда ни сад, а како стоје ствари никад нећемо моћи ништа да урадимо на том плану јер они који одлучују држе монопол на мишљења, на поступке. Они који виде, они који мисле својом главом нажалост немају право гласа…

  2. oblogovan каже:

    “Podignute“ krošnje… Čega li ćemo se još naslušati od elite “Novog doba“…

    • noviinternet каже:

      Oni su čudo! Svega ćemo se naslušati i nagledati… Mada, možda im treba okrenuti leđa i ne gledati ih uopšte – kad ne bi imali publiku, kad na njih ne bismo obraćali pažnju, istopili bi se i nestali!

      • ivinsvet каже:

        Ако постоје неке, макар и минималне, гаранције да ће се то догодити, овог момента им окрећем леђа и нећу ими ни име више никада споменути…

      • noviinternet каже:

        Pazi sad i obrati pažnju – nestali bi, ispuvali se kao mehuri sapunice, garant. Sigurno si videla koji put kako sitno i jadno izgleda neki „bivši“ političar ako slučajno ide ulicom – mukica, šaka jada, a nekad je žario i palio…

      • ivinsvet каже:

        Јесам, само су ови неки хибриди, терминатори. Бојим се да ове игнорисање неће уништити. Али, рада сам да пробам…

  3. ironijexl каже:

    Mi se sekiramo, oni testerišu – sve se može svesti na geg, ili na priču bez logičkog sleda.
    Ja sam skoro ceo život na Bulevaru pa ću se na njemu ovde i zadržati. Mnogo je bilo špekulacija na pomenuti ‘genocid’ nad platanima, kojekakvih performansa vezivanjem za pomenute, paljenjem sveća, mitingovanja… Vratimo se malo unazad, dvadesetak godina Bulevar je bio vašar i buvljak. U pomenuto drveće su ukucavane tezge i reklame, produžni gajtani, oglasi, urezivana imena, zalivali se pivom, socom i urinom uličnih trgovaca, više je na njima bilo naneseno kesa nego što je imalo lišća… Posle 20h Bulevar je ličio na smetlište, a platani na strašila okićena svime i svačime.
    Je li to nekom smetalo? Je l’ neko protestvovao zbog takvog decenijskog iživljavanja nad rastinjem pod i na kom sam odrastao? Nisam stručan da dam procenu koliko je drveće bilo bolesno i da li je moralo da se seče. U svakom slučaju poslednji sam koji bi takvu inicijativu podržao ako mu je bilo spasa, ali ovo mi liči na priču kao da se prema bližnjem odnosimo krajnje nehumano i ne vidimo kako propada, a kad umre žestoko ga oplačemo i napravimo veličanstvenu i dramatičnu sahranu, a krivi su drugi…

    • noviinternet каже:

      To što je Bulevar ličio na provincijski vašar se nije ovim promenilo – i dalje je to vašarište. To što je đubre letelo na sve strane se ovim nije promenilo – i dalje đubre leti, ali ova malecka drvca lako preskoči :). To što su se ljudi odnosili prema platanima kako opisuješ (ja ne živim u tom kraju) je primitivizam koji može da prihvati i sve druge vrste primitivizma. To što su se nalagali o bolesnom drveću, da ni pas s maslom ne bi pojeo, to se nije promenilo – imaš sad afla toksine – a o štetnosti mleka kao takvog niko ništa ne kaže (hormoni, antiviotici, gnoj u mleku – od kravljeg mastitisa).

      Sve te manifestacije primitivizma i gluposti nisu i ne mogu biti opravdanje za nove gluposti ili kriminalne radnje.

      Uvesti „akciju“ kupovine sadnica, „plaćati“ ih po 1000 evra, to je kao dobro, a što se za te pare godinama moglo hraniti stotine ljudi, to nema veze.

      I ti sigurno znaš neki primer kretenizma na delu – nekom više smeta jedno nekom drugo, ali kreteni su kreteni kako god okreneš 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s