O poslovima, nezapočetim i nezavršenim


… ako se pronađete u ovome, onda ćemo možda zajedno naći i izlaz.

Od detinjstva je čovek u nekim poslovima  – i najmanja dečija igra je zapravo posao – vrlo važan element u obrazovanju, vaspitanju, odrastanju. I već tu, prvi nezapočeti i nezavršeni poslovi: devojčica se neće potući, ili popeti na drvo, dečak se neće igrati lutkama, a ni jedno ni drugo u ovo današnje vreme i u ovoj našoj ”civilizaciji”, neće dovoljno vremena biti napolju, ni stvarati nešto svojim rukama.

Mnoge stvari neće ni započeti, a možda bi baš u tom pravcu njihov razvoj bio izuzetan. Ne znam da li je još gore to što mnoge stvari neće ni završiti – igre će ostati neodigrane, lekcije nenaučene, želje neispunjene – jer, stalno se ”ide dalje”…

Gde idemo, ako ne znamo ni gde smo? I da li idemo ili zapravo stojimo u mestu, gledajući kaledioskop svakidašnjice kako se okreće i očekujući neku novu šaru nastavljamo da (se) okrećemo kao hrčak u kavezu – isti putevi do posla i s posla, ista lica, nerviranja i sukobi, iste misli i dela i trošenja vremena u prazno…

Ne započeti nešto što bi čovek voleo da uradi, što mu zagolica maštu – to je velika greška. Teret neispunjene želje pritiska, umanjuje samopouzdanje, kvari druge poslove…

Ne završiti započeto –  to je možda još veća greška. Teret nezavršenog posla pritiska, narasta, lomi čoveka na sasvim neočekivanim mestima…

Osećam se kao jedan veliki nezapočeti i nezavršeni posao…

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Odnos prema životu. Забележите сталну везу.

26 реаговања на O poslovima, nezapočetim i nezavršenim

  1. Negoslava каже:

    I budi srećan što je tako – drugačije ne bi valjalo, jer kada pozavršavaš sve poslove, i onaj zadnji, nećeš više biti u prilici da pišeš. Kao i svi,

  2. ivinsvet каже:

    Заиста не знаш шта је горе, не започети или не завршити. И једно и друго са собом носе терет који притиска.
    Знаш, ми се можда понекад заиста осећамо као „велики незапочети и незавршени посао“, али, мислим да је то само понекад. Кад се осврнеш иза, ипак смо нешто започели, доста тога и завршили. Бојим се да ћемо, како си то лепо рекао, „u ovo današnje vreme i u ovoj našoj ”civilizaciji““ имати незапочете и незавршене читаве генерације. И то је тужно.
    А, ми, ми ћемо једног дана позавршавати све послове. Пред „спуштање завесе“, у завршном чину. За сада нас ти незавршени ломе, притискају, али на неки начин и вуку напред, тињају у нама.

  3. Branko Baćović каже:

    Pa ako verujemo u reinkarnaciju… onda ćemo završiti posao… u jednom trenutku… možda tada kada prestanemo ponavo da se rađamo 🙂

  4. Rada72 каже:

    I ja se ponekad tako osećam, ali Neca je u pravu.:)

  5. tanjatg каже:

    Pa ti čoveče ubi ovom poslednjom rečenicom! Jer ja sam očekivala drugačiju: naime da si sve što si pre nje rekao, rekao baš zato što jesi nešto počeo i završio pa sve čekam da čujem šta je to. Ma, da se tebi stvari samo tako ne čine?

  6. noviinternet каже:

    Ima svakako puno i započetih i lepo realizovanih poslova, ali je mnogo želja – trebaće mi još jedno 100-150 godina da to nekako postignem 😉

  7. radionicasklad каже:

    Ovo je kao pravi roman, bas sam uživala dok sam čitala od početka pa do kraja. Super, možes da napišeš knjigu i lepo da je prodaš. Pa onda u nastavcima. Sve sam pročitala i druge tekstove i super je sve. Još malo ću da pogledam šta sve ti kriješ u tvojoj radionici.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s