Отворено писмо градоначелнику (или: Мали допринос демократији и објективном извештавању)


Није лако обраћати се неком „на положају“. Обично смо снисходљиво-попустљиви у таквом контакту, као и уопште ако је у  питању неки ауторитет. А градоначелник, поготово двомилионског града је као председник неке мање државе. Прилично недоступан својим поданицима, прилично недодирљив и самосвојан у својим одлукама. Код нас је, међутим, демократија, па је и обичном грађанину могуће, бар на овај начин, да каже нешто по одређеном питању. И, заиста, има пуно тога о чему ваља размислити и шта треба лепо испланирати и кад је реч о вођењу домаћинства, а камоли целог града. Разлика је само у томе да ли сте одговорни својој породици или хиљадама породица. Сличност је у томе да се свако, према својим личним могућностима и могућностима које су му дате положајем, труди да своје активности усагласи са циљевима које је себи поставио или који се од њега очекују. Многи људи јавно коментаришу ствари које нам се догађају, а да који пут и не знају најбоље о чему се ради. Стога ја нећу ни говорити о оним стварима из делокруга рада градоначелника које не познајем, већ ћу навести неке податке и аргументе са којима градоначелник можда није био упознат ( а „не бити упознат“ на тој позицији само увећава одговорност због злодела).

Говорићу о прокламованој бризи о суграђанима, и то о старим суграђанима, једној посебној класи које више нема. А није морало бити тако. Ближи се тужна годишњица од кад су одлуком градоначелника посечени платани на Булевару. Кажете да је то била тешка одлука – да ли је зато тако велики број полицајаца, предвођен пуковницима, био ангажован да обезбеђује испраћај на вечни пут  наших горостасних  суграђана? Кажете да сте само послушали реч стручњака – да ли сте прочитали извештај Шумарског факултета? Нажалост и тих стручњака и тог јадног дрвећа, тај извештај сигурно нисте читали. Свакако да и не можете постићи да прочитате све извештаје и да је то посао за неког из армије послушних сарадника. А у сараднике треба имати и поверења. Прави човек на високом положају би морао да разликује стварну сагласност коју му потчињени дају кад извршавају неки задатак од полтронско-удворичке љигаве сагласности људи који само гледају да се одрже при врху власти и искористе све што се може на овом свету, не верујући у постојање неке више правде, и не бојећи се ничега док год живе у сенци моћног владара.

Извештај Шумарског факултета је нажалост злоупотребљен тако што је из контекста извучено и препаковано пар реченица и тако омогућено да „аргументовано“ тврдите да су платани за сечу. Истина је била, и сад је, далеко од тога. Према стању ствари, у том је тренутку само око 20 (двадесет!) од скоро 400 платана који су посечени, било озбиљно болесно и близу природног судњег часа. Нажалост, те платане, а и много друго дрвеће у граду, у лоше стање су довели исти они који су их на крају и посекли, исти они који би требало да се брину о том природном благу. Управо зато када су на власти прави људи, они би требало да имају и просветитељску улогу у свом народу, да га уче да чува своје богатство, а не да га непотребно уништавају и замењују туђим, скупо плаћеним.   

И формулација „функционалне трајности дрвореда“ је злоупотребљена, па сте је схватили као инжењер машинства – да су то дотрајале машине које треба заменити новим. Има само један велики проблем – дрвеће је живо, са огромном могућношћу регенерације, а машине заиста могу на отпад кад се појаве нове које углавном брже и боље обављају посао старих и гломазних. Али „посао“ дрвећа да даје хлад и пречишћава ваздух не могу брже и боље обављати танке саднице од којих да узмете двадесет и формирате букет опет не бисте добили хлада а ни ваздуха колико од једног старог платана.

Такође, да сте прочитали извештај Шумарског факултета, видели бисте званичну процену вредности тог дрвећа и чињеницу да је практично сваки тај платан – жив! – вредео бар пар хиљада евра, а многи платани и и преко десет хиљада евра. Из тога произилази да је сечом платана уништена огромна, званично призната вредност у финансијском смислу. А, додатно, по нашим законима, онај ко посече дрво треба одговарајућу цену да плати у градску касу – па према томе треба да то све и платите!

Па и формулација по којој су ти платани ометали саобраћај не стоји, с обзиром да је трамвај премештен на средину коловоза. Ни радовима на топловоду платани нису сметали.

Превидели сте, или сарадници нису ни споменули, чињеницу да је тај дрворед практично споменик палим српским војницима и српском народу страдалом у Првом светском рату, јер је добијен као део ратне одштете. Тако сте одстранили једно сведочанство о том херојском периоду Србије, који нико никада није ни на овим просторима, а ни шире, брисао из сећања народа.

Кажете да је цела кампања „можда“ била медијски лоше представљена. Она је, нажалост, била, за сваког ко мисли својом главом, толико провидно ниска и лоше изведена, препуна неистина, замена теза, те лажних и небитних обећања са циљем да се замагли и минимизира чињеница да су једина истински вредна непокретност на Булевару били ти платани.

Кажете како је Јован Ћирилов критиковао одлуку за сечу платана и како је, ето, сад задовољан. Веома се чудим таквом ставу театролога који се радује када млади „статисти“ (па макар и „школовани“ у иностранству, као што се с поносом истиче за младе саднице) замене великане на сцени, тек тако, једноставно – декретом! Узгред, саднице су, од у памфлетима обећаних петнаест метара висине „спале“ на највише осам метара, а умотане су у асуре, које доприносе да стабла изгледају дебље, ближе обећаним пречницима од 20 см, а и да их штите и од наше зиме, суровије него у Белгији, њиховој домовини. Саднице се налазе у великим бетонским оквирима који ће на дуге стазе спречити њихов слободан раст, али је то свакако погодно у случају грађевинских радова на Булевару, јер ће се једноставно моћи извадити и држати у расаднику док се радови не заврше. У том смислу, Београд није ни добио дрворед, него неколико стотина великих жардињера закопаних у земљу!

Кажете како је изузетна акција „друштвено одговорних“ појединаца и фирми које су уплатиле хиљаде евра за куповину нових садница (које онда дођу као плаћене убице претходних платана!?). Није ли сав тај новац и новац којим су плаћене додатне екипе дрвосеча и дежурства интервентних полицијских јединица могао бити боље употребљен? За стипендије ромској деци, за помоћ преосталим сународницима на Косову и Метохији, за народне кухиње (или, што је много боље, за развој државе који би смањио потребу за народним кухињама), за Краљево после земљотреса…

 

За сада, толико.

 

 

————————–

Advertisements
Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Ekologija, Manipulisanje javnosti, Mediji. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Отворено писмо градоначелнику (или: Мали допринос демократији и објективном извештавању)

  1. ivinsvet каже:

    Потписујем свако слово. И овако виртуелно. И реално.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s