Tumaranje na pozornici


Kad se na koncertu folklornog ansambla ili na pozorišnoj predstavi na sceni sudaraju izvođači ili ometaju jedni druge, to gledaoci koji put vide, a koji put i ne. Misle – možda tako i treba, možda je to izrežirano…

Kad se na životnoj pozornici sudaramo, kad je to naše kretanje haotično, ono nikako ne može biti lepo kao onaj eksperiment kad se u punu čašu vode kapne kap mastila – pa se neobične šare šire i spuštaju polako na dno… A da li je to naše sudaranje i tumaranje na životnoj pozornici izrežirano?

Kako bi bilo lepo da sve teče glatko, da klizimo kroz život – da svakom kažemo ono što hoćemo, kad hoćemo i kako hoćemo (bez ikakvih uvreda), da svaki posao dobro i na vreme uradimo, da sopstvene potrebe (zdravstvene i duhovne) zadovoljavamo na najbolji mogući način!

Što to ne možemo? Ili bar ne dovoljno dobro ili bar ne u onolikoj meri kojom bismo bili zadovoljni?

Mnogi moji prijatelji i znanci imaju mnoge objektivno dobre osobine, pa opet svako od njih nečim drugim ”pokvari” (u manjoj ili većoj meri) ono nešto dobro. Kad bismo se malo više ispomagali, sagledavajući i kod sebe i kod bliskih i bližnjih i dobre i manje dobre osobine, gde bi nam bio kraj! 😉

Ovako se svako muči sa nekim svojim problemom, tumarajući pozornicom života da nađe rešenje, ali ga ne vidi. Pa ako mu neko i ukaže kud i kako treba, on čisto ne veruje – ili nismo dovoljan autoritet, ili možda i ne želi da nađe rešenje.

I tako, njegoševski – niko miran, a niko spokojan, niko srećan, a niko dovoljan – nastavljamo to tumaranje trošeći snagu i vreme, upadajući sve dublje u začarane krugove navikâ.

A kako i da poverujemo i poslušamo jedni druge, kad vidimo i trun u tuđem oku, a u svom ni balvan?! Da li je i zato Milić od Mačve crtao sve one balvane? Nikad nećemo saznati. Umetnici svih vrsta su ipak posebna vrsta ljudi, specifično iskompleksirani, kao što su to uostalom i sve druge “javne” profesije.

Nema nam se kud, nastavljamo da tumaramo… dok ne zastanemo, ne pogledamo sami sebe sa strane i ne kažemo sami sebi: ”Stani bre, pogledaj se! Okreni se, pokreni se, učini ono što treba – jer vrlo dobro znaš, ali ne smeš da priznaš!”

A što ja sve ovo pišem? Šta me to bacilo u ova razmišljanja? Valjda to što mi je sutra rođendan…

 

 

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Odnos prema životu, Upoznaj samog sebe и означен са . Забележите сталну везу.

19 реаговања на Tumaranje na pozornici

  1. oblogovan каже:

    Auuu… Čuj, istumaraj sutra tako da se sudariš sa par dragih ljudi i tortom… 😛

  2. vuckovicnamestaj каже:

    Pa, srećan rođendan! Želim ti da ti da u ostatku života ostvariš to što priželjkuješ: „Okreni se, pokreni se, učini ono što treba – jer vrlo dobro znaš, ali ne smeš da priznaš!”Živeli!

  3. Lugar каже:

    Danas se osećaj izuzetno.

  4. jadranbrkic каже:

    Da Bog da autor još dugo rezao voćke, farbao ograde i vrata, putovao i mirno spavao.

  5. enicaa каже:

    Srećan rođendan! (:

  6. Wojciech каже:

    Zavesa na pozornici se svakako podiže…
    Pa ima li lepši početak za jedan rođendan?
    Srećno prijatelju! 🙂

  7. TamoiOvde каже:

    Ako nešto nije, da od danas sve valja i bude potaman.
    Srećan ti rođendan!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s