Na Zejtinliku


Dan je započeo kišom i razočarenjem što ne mogu u šetnju. Ipak, gledajući kroz prozor hotelske sobe sve “domaće“ kako čak i bez kišobrana idu po jakoj kiši, pođem i ja napolje. Proučim mapu da je ne moram po kiši otvarati i krenem ka Zejtinliku. Usput naiđem na vrlo lepu, staru crkvu:

Agia Paraskevi

Posle petnaestak minuta, druga lepa crkva

DSC06003

Tu se već počelo razvedravati… u daljini su se videli visoki čempresi – Zejtinlik. Setno se osmehnem – i ovde pored vojničkog groblja prolazi autobus 27. Izgledalo je da je kapija zatvorena:

DSC06007

Srećom nije bila, i zakoračih na sveto tlo. Ne znam kakva bi mi osećanja bila da je osim mene bilo još nekoga, ovako – suze pođoše, same od sebe. Prilazim lagano spomen-kosturnici

DSC06008

čitam potresne stihove

DSC06010i potom prolazim kroz večiti stroj – vojnici i oficiri, ravnopravni u smrti:

DSC06011

koliko životâ, koliko mladosti… koliko porodica zavijenih u crno… koliko nerođene dece za njima je ostalo.

Iza naše vojske, Rusi, pa Francuzi i Englezi…

A nebo sunčano, ptice se raduju životu i jedan mali pužić na spomeniku jednog našeg redova:

DSC06021

                                                                SLAVA IM!

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije и означен са , , , . Забележите сталну везу.

2 реаговања на Na Zejtinliku

  1. oblogovan каже:

    Ako čovek ima emocija, tamo ne može bez suza… Hvala ti, proveo si me još jednom kroz slavu mog naroda…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s