Jedan odos, drugi odos…naodah se ja


Ne znajući unapred kud će me šetnja odvesti juče, posle odlaska na Zejtinlik, krenem manjim, krivudavim, „običnim“ ulicama. Tu su zgrade većinom po 3-4 sprata. Sve imaju terase-balkone i to je mnogo zgodno kad pada kiša – pored zgrada ima dovoljno suvog mesta da se ne pokvase cipele – jer je kiša, bar ona jučerašnja, bila jaka i široku potoci su se slivali ulicama.

Jedna mirnija ulica

Jedna mirnija ulica

Solun nije, mada na obali mora, „ravan“ – od obale se, brže ili sporije, ulice „penju“ ka severu.

Autobuskih linija ima – neverovatno mnogo, provlače se i manjim ulicama. Evo table jedne stanice na liniji 26, u jednoj od malih ulica

Prijatno mesto za čekanje autobusa na liniji 26

Prijatno mesto za čekanje autobusa na liniji 26

Inače, u većim ulicama sve se nekako stalno i brzo kreće. Glavna ulica, Egnatia, je praktično autoput kroz grad – sa po tri trake u svakom smeru… Automobili, autobusi, motori, u ogromnom broju i sve je bez zastoja. I pored tolikog broja vozila, vazduh je – vazduh 😉 tj. ni blizu beogradskog zagađenog vazduha, koji na momente odgovara definiciji „smeša otrovnih gasova“ ;). A i naroda ima! I svi samo nešto pričaju 😉 i to je za mene jedna neprepoznatljiva kombinacija nepoznatih tonova, akcenata, a o rečima da i ne govorim. Za sada koji put prepoznam „jasas… parakalo… kalimera…ne, ne…efharisto…“, pri tom se na „ne, ne“ i dalje koji put iznenadim. U knjižari juče neki čovek pita (?) prodavačicu nešto, ona ga pažljivo sluša, pa energično odgovori: „Ne, ne!“ – tj. „Da, da!“ – i povede ga do jedne police sa knjigama. Mene je posle povela do police sa rečnicima, iako se moje pitanje (na engleskom) odnosilo na knjige o Kini…

A te manje ulice mi se dopadaju – mada u njima ima svega, počev od ruskih samoposluga, i restorana, do stanova koji su na prodaju i stvari koje više nisu za upotrebu

Na sred ulice, ali ne izgleda da ikome smeta

Na sred ulice, ali ne izgleda da ikome smeta

Posle podne je trebalo da stignem na svečano otvaranje. Ne pazeći na to šta piše na sredini pozivnice krupnim slovima, odem na adresu koja je pisala malim slovima! Tamo, naravno, nikog nema, šta sad?! Jedva u celoj zgradi nađem jednog Grka, ne zna čovek, izvinjava se: „I am new here…“. Dosetim se pa mu pokažem pozivnicu i on vidi šta treba i „izvede me na pravi put“, pokaže gde je najbliža taksi stanica i tako se ja odvezem do HELEXPO centra, stignem na sredinu prvog od nekoliko pozdravnih govora, ne razumem ništa, tapšem kad i ostali ;). Posle je bilo lepo – priča čovek na engleskom, ali predsedavajući simultano prevodi, pa su tako svi u sali bili zadovoljni.

PS. Objašnjenje naslova: Ulica se na grčkom kaže odos (“ODOΣ“) – tako da od jedne do druge, od odosa do odosa – ja se naodah 😉

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Svakodnevica и означен са , , . Забележите сталну везу.

4 реаговања на Jedan odos, drugi odos…naodah se ja

  1. ivinsvet каже:

    Одос по одос и прође ти Солун 🙂
    Волим ове твоје путешествије, толико их лепо опишеш речима, Сони употпуни фоткама да заиста имамо утисак да смо и ми мало звирнули у Солун 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s