Reka u srcu – srce u reci


Zbog saobraćajne nesreće autobus je pola sata stajao na mostu. Sava je ispod nas mirno tekla, dan je bio prelep, blag, kao melem – blago sunce nas je grejalo, čist vazduh ispunjavao pluća, pogled na olistale vrbake smirivao… Bio je to čudan kontrast sa činjenicom da je, nekoliko stotina metara dalje, čovek poginuo, i da ga ovo sunce više neće ogrejati…

Ljudi su u grupicama stajali pored svojih autobusa – kolona je bila duga, ali je sve bilo tiho. Nije bilo nestrpljivih pritiskanja sirena, niti glasne priče. Čak su i mala deca ćutala. Ni motori autobusa i kamiona nisu brektali. Pronela se priča da se poginuli vraćao sa pecanja.

Gledam reku. Odsjaj sunca na talasima mi privuče pažnju:

Igre sunčevih zraka na površini reke

Igre sunčevih zraka na površini reke

i pomislim da ipak ponovim snimak, za svaki slučaj. Druga slika je predstavljala iznenadjenje:

Neobični odsjaj ili...?

Neobični odsjaj…

Da li je to samo zrak sunca našao neku trunčicu na objektivu i obojio je crveno, ili je srce sirotog bicikliste ostalo u reci na čiju obalu je mnogo puta dolazio kao pecaroš?

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Reka u srcu – srce u reci

  1. vuckovicnamestaj каже:

    😦

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s