Zdrava brza hrana… ili šta sve može da se desi ako spavate pored otvorenog prozora

Tup, tras… Gvendolina uskoči kroz prozor. Nije me probudila! Prethodna dva-tri uskakanja su bila sa buđenjem, ali sad se samo pravim da spavam i žmurim…
– Nemoj da viriš! Zažmuri! reče ona
– Ionako još žmurim, promrmljah
– Kaži „Dragička!“
– 😉 e svašta ti znaš 😉 dobro de, dragička!
– Donela sam ti doručak! ponosno i radosno objavi Gvendolina
– Valjda treba ja tebi da donesem doručak… evo odmah ću, rekoh ne otvarajući oči
– Pa šta fali da i ja donesem tebi?! malko lukavo upita Gven
– Znaš dušice (ovo mi je ono „Darling“ iz Blackeder-a ;)) da ne jedemo isto, ja jedem voće i povrće – tzv. zeleniš…
– Pa zelembaća sam ti i donela! trijumfalno će Gvendolina, pogledaj ispod moje des… ups! pobeže… nasta neka jurnjava… evoooo, sad je sve u redu, pogledaj ispod moje leve šape!
Nema mi se kud, provirim i imam šta i da vidim – malo više od pola povećeg guštera pritisnuto šapom sa ispruženim kandžama. Šta ću sad? Nema šanse da ga pusti. Ipak, ustanem i otvorim kućna vrata.
– Gven, pa to je gušter…
– Naravno – i to zeleni – eto ti zeleniša za doručak!
– Pa to baš nije TAJ zeleniš koji ja jedem…
– Grešiš, jako je ukusno – to je prava zdrava brza hrana, zar to nije ideal današnjice?
– Uh, daleko ti ode… ali ja zaista ne jedem guštere…
– Dobro… ponuđen, ko počašćen, reče Gvendolina pomirljivo, i oblizujući se pogleda sladak zalogaj ispod svoje šape
Utom je pritisak šape malo popustio, gušter odskoči i izlete neverovatnom brzinom kroz otvorena vrata. Gvendolina se stušti za njim. Potrajalo je nekoliko sekundi – vratila se. Nije dalje komentarisala sudbinu guštera.
– A jel imaš još onih okruglih kutijica sa mojom slikom u špajizu?
– Imam, evo sad ću da ti otvorim jednu, i uputismo se do špajiza, a zatim do Gvendolinine trpezarije u dvorištu…

Advertisements