Jutarnja tišina… ili šta sve saznate kad spavate pored otvorenog prozora


– Hej ti, probudi se, reče Gvendolina i skoči na mene
– A kako i mogu spavati kad skačeš okolo?
– Prrrrrrrrrr, prrrrrrrrr, ne ljuti se, važno je. Moram nešto da te pitam…
– OK, Gvendolinice, slušam…
– Prrrrrrrrr, mrrrrrrrrrr, prrrrrrr…
– Za sad čujem samo kako predeš 🙂
– To je da se odljutiš…
– Ma, ne ljutim se, pitaj…
– Jel čuješ tišinu?
– Naravno da je tišina, niko drugi u komšiluku nema mačku koja ga budi čim svane 🙂
– Nije, TA tišina, slušaj…
Oslušnem. Kao da je manje ptičije pesme, nekako je drukčije jutro nego prethodno.
– Stvarno je tiše nego inače.
– Moji ljudi kažu…
– Ko?
– Žuki i Prugica…
– Jel to noćas neko od njih ulazio, probudio me vaš razgovor.
– Jeste, Žuki je bio, Prugica ga je poslao da mi kaže.
– Šta?
– Da ne jedem vrapce!
– Hm, a zašto?
– Prugicin brat je pre četiri legla umro kad je pojeo vrapca…
– Ne razumem najbolje. Prugica je onaj zelenkasto-sivi mačak? On je stariji od tebe?
– Jeste, on je pet, a Žuki samo dva legla stariji od mene. Prugicu svi slušaju, jer je on zapamtio najviše priča koje je njegova mama pričala u leglu. Ja ću mojim pričati i te priče i one koje mi je pričala moja mama.
– To je lepo 🙂 a šta je to sa vrapcima?
– Prugica kaže da je to zbog aviona…
– ??
– Znaš da je juče pre mraka jedan avion mnogo leteo iznad drveća?
– Znam – zaprašivali su komarce!
– Nije nego to njihovo nešto što jako smrdi je ubilo komarce. Zašto to rade? Prugica kaže da vrapci umru kad jedu te smrdljive komarce, i da je njegov brat umro kad je pojeo vrapca…
– Moguće je, to je jak otrov…
– A zašto to rade? Komarci ne smetaju ni nama ni Žapcima Kreketanima ni Puževima Sporaćima ni Gušterovima Zelembaćima, a oni vole ponekog da ulove i pojedu… Šta sad da jedu?
– To jeste nezgodno…
– Nije nezgodno, to je opasno, kaže Prugica. Kome smetaju komarci?
– Ljudi ih ne vole, jer ujedaju…
– Koliko ljudi ujede jedan komarac? Da li su i pojeli nekoga?
– Pojeli nisu 🙂 ali su dosadni kad ujedu i puno svrbi…
– Jak razlog! Pa i mene Buva Skakalica ujede, pa se počešem i ništa mi ne bude!
– Pa, tako kako kažeš, zvuči da si u pravu… Podsećaš me na duhovitu, istinitu misao iz jedne predstave koju smo moj sin i ja gledali pre mnogo godina. Kaže, otprilike ovako: „Ako nema komaraca, šta će jesti žabe, ako nema žaba, šta će jesti rode, a ako nema roda, ko će bebe da nam donosi?“
– Hehehe, hahaha, pa rode ne donose bebe! To bre svako zna! Šta možeš da kažeš deci da nauče iz takvih netačnih priča? Naše su priče tačne – kako se čiste kandže, kako se penje na drvo, kako se krije u zasedi, kako se prede…
– Eh, Gvendolina, sad smo prešli na drugu temu – na obrazovanje. Nastavićemo posle, hajde da ti dam doručak…
– Prrrrrrrrrr, mrrrrrrrrrr, to volim da čujem, i visoko podignutog repa izjuri u dvorište.

Advertisements
Овај унос је објављен под Ekologija, Odnos prema životu, Svakodnevica и означен са , , , , , . Забележите сталну везу.

2 реаговања на Jutarnja tišina… ili šta sve saznate kad spavate pored otvorenog prozora

  1. vuckovicnamestaj каже:

    Opasna ti Gvendolina, o svemu i svakome vodi brigu! ; )

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s