Nastavak razmišljanja o mitingu od pre neki dan


Evo, doduše kasnije nego što mi je bio plan, dela nastavka mojih razmišljanja na temu koja verovatno već silazi sa naslovnih strana… sad na njima vidim iskeženo lice jednog „veoma važnog“ čoveka kako preti izbacivanjem iz „svoje“ partije nekom drugom koji se drznuo da mu bude konkurencija. U tom kovitlacu raznih vesti ništa se ne zadržava dugo, stalno neko novo đubre pada na prethodno, naša čula su zatrpana šarenim lažama, nas drži budnim samo Guarana… nešto mi se čini da smo „pobrkali lončiće“…
A i ja dodajem druge tekstove… Hm! A kritikujem ispraznost i glupost novinarskih i TV izveštaja (iako ih pri tom ni ne pratim), kritikujem njihova namerne prelaske na druge teme. Kako ću onda sebi i vama objasniti zašto pišem i druge stvari, objavljujem i druge slike, a ne pišem isključivo o temi za koju tvrdim da je mnogo značajna? Zato što su i u koncentracionim logorima ljudi mislili na druge stvari i, možda baš zato, preživljavali. Zato što i teški bolesnici misle na druge stvari i, možda baš zato, ozdravljaju…
Život je jedinstven – sve se sa svim prožima, sve na sve utiče. Kao što nije bolesna samo jetra nego ceo organizam, kao što se ne može lečiti samo jetra nego ceo organizam, tako i u društvu, samo sagledavajući celinu i usmeravajući sve zajedno i istovremeno ka dobru – dobru se i možemo nadati.
S obzirom da nemamo nigde nikakvih pozitivnih primera na koje se možemo ugledati (možda eventualno skandinavske zemlje, ali o tome ne znam dovoljno), s obzirom dakle da pozitivnih primera nema, onda se dobru samo i možemo – nadati. A kad bismo znali koliku snagu imamo i kako da je usmerimo, varljivu nadu bi zamenila snažna, smirena, nepokolebljiva sigurnost.
* * * * *
Zašto je bilo malo (u odnosu na značaj) ljudi na mitingu? Neću sad ovde govoriti o zaustavljenim autobusima, njih oko 40 na naplatnoj rampi i o nekim drugim detaljima tog petka, već ću se pozvati na činjenicu da od 1999. godine Zavod za statistiku NE beleži podatke sa Kosova i Metohije. Kakve to veze ima? Veza je ta što navedeni podatak znači da su još tadašnje vlasti odustale od, po sopstvenim zakonima predviđenih, propisa o vođenju evidencije o svim bitnim pokazateljima na celoj svojoj teritoriji. A kakve to veze ima sa brojem prisutnih? Veza je što su od 1999. i mnogi ljudi „otpisali“ KiM. Da li zato što ih nikad nije ni bilo briga ili zato što su ih sve ove godine učvrstile u uverenju da „ne može šut s rogatim“ (BTW, pošto je jedan od one dvojica sa početka teksta šut(anovac), mora da je onaj drugi rogat!).

Izuzetno važna je činjenica da je napravljena zamena teza i da je fokus razmišljanja o drugim ljudima pomeren na „razmišljanja“, prepucavanja i raznovrsne „brige“ o sistemskim rešenjima.
Osnovni postulat o ravnopravnosti ljudi i pravu na život u miru i slobodi, zamenjen je ravnopravnošću vladajućih garnitura (ne mogu, a da ne citiram bravuroznog Z. Radmilovića, neprevaziđenog Radovana III: „Prdnu cela garnitura…!“ ;)). Sad je SVIMA bitno samo da „oni“ mogu neometano, mirno i slobodno(!) da vladaju drugim ljudima, da raspolažu tuđim životima!
Zemlja u celini, a ova naša zemljica Srbijica posebno, ima uslove za život „kao u raju“. Umesto tog puta, nama je nametnut život u policijskoj državi i sistemu i potpuno brisanje individualnosti, pravičnosti, poštenja. Nametnut nam je sistem GMO (isto kao što se dešavalo sa KiM, tako računajte i ovde, ako sve ovako ostane u društvu, to sa GMO je gotova stvar). Nametnuto nam je upravljanje klimom. Šta mislite što ovako dobro pogađaju meteorološke prognoze? Zato što sami zasipanjem iz aviona utiču na to gde će, kad i koliko padati kiše!
Mi nemamo, jer su nam brisali, brisali, brisali… dok nisu izbrisali, mi nemamo ljudski odnos sa susedima, sa kolegama na poslu, sa okolinom u kojoj živimo. Sve je toliko zagađeno da je prirodna posledica i bolesno društvo i bolesni pojedinci.
Pisci odavno na to ukazuju. Jonesko naprimer ima pozorišni komad „Le Roi se meurt“, tj. „Kralj umire“ (namerno na francuskom gramatički neispravan naslov). Uz kralja koji je na samrti cela njegova teritorija postaje zatrovana, bolesna, zemlja se otvara, gradovi upadaju u zemlju, sve je strašno zagađeno… A naš narod je to odavno rekao: „S glave riba smrdi!“
A o tome sledeći put…

Advertisements
Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Ekologija, Manipulisanje javnosti, Mediji, Odnos prema životu, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

9 реаговања на Nastavak razmišljanja o mitingu od pre neki dan

  1. oblogovan каже:

    Da. Sistemsko (i sistematično) brisanje, 1999. i otpisivanje, sve to, stvarno dovodi do bolesnog društva. Pa, nema ni gde na drugo mesto da odvede. Ali, ono zapažanje o organizmu ti je zaista blagotvorno. Sasvim si u pravu, a nekako sam zaboravio na to…

  2. ivinsvet каже:

    Одличан!
    Тако лепо подвучеш битне ствари које неки превиде…И организам, и статистику, и поремећене односе… И све лепо спакујеш да ми остали можемо само да потпишемо свако слово.

  3. „Има једна изрека, која се приписује америчком председнику Линколну, да можете варати неке људе све време, све људе неко време, али не и све људе све време. Само што је Линколн врло добро знао улогу медија, па је похапсио све уреднике новина који нису стопостотно подржавали његову диктатуру и гушење „побуне“. Па је после победе у рату и погибије у атентату проглашен „спасиоцем нације“ и добио огромни пагански храм у срцу Вашингтона. А да је имао Блиц, Данас, Курир, Б92, РТС, где би му тек онда био крај!
    Феномен „Гелман амнезије“ објашњава како је могуће да се довољно много иначе нормалних, добронамерних, честитих људи довољно дуго вара.

    Све док родољубиви Срби не схвате да су медији који их свакодневно трују пандан „информационим“ плакатима Крајскоманде из 1942, па да се тако према њима треба и понашати, остаће несвесни сарадници окупатора, саучесници у сопственом поробљавању“

  4. jadranbrkic каже:

    Има једна изрека, која се приписује америчком председнику Линколну, да можете варати неке људе све време, све људе неко време, али не и све људе све време. Само што је Линколн врло добро знао улогу медија, па је похапсио све уреднике новина који нису стопостотно подржавали његову диктатуру и гушење „побуне“. Па је после победе у рату и погибије у атентату проглашен „спасиоцем нације“ и добио огромни пагански храм у срцу Вашингтона. А да је имао Блиц, Данас, Курир, Б92, РТС, где би му тек онда био крај!
    Феномен „Гелман амнезије“ објашњава како је могуће да се довољно много иначе нормалних, добронамерних, честитих људи довољно дуго вара.

    Све док родољубиви Срби не схвате да су медији који их свакодневно трују пандан „информационим“ плакатима Крајскоманде из 1942, па да се тако према њима треба и понашати, остаће несвесни сарадници окупатора, саучесници у сопственом поробљавању.

  5. noviinternet каже:

    Hvala na komentaru – sviđa mi se (ali uz komentare nema opcija „like“, pa moramo ovako :))

  6. nikolav каже:

    Lep tekst. Vidim da si me poslušao i nastavio da pomalo pišeš.
    Povod, to jest miting, po meni nije ni vredan da se o njemu piše ako nisi plaćen za to. Ali ti izvuče poneku mudrost hvatajući raznorazne paralele i to je odlično.
    Samo nastavi!!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s