Recept za izlet i nastavak prvomajskog izleta


Za sve se daju recepti, pa i za izlete. Evo jednog, taze proverenog recepta

Recept #1
1. Bicikl
2. Sony
3. Rosa 1.5
4. Lep dan
5. Slobodno vreme
6. Novčanik

Pođem ja da platim jedan račun, a u pošti se otegao red, i još ima sveta i napolju… Šta ćemo sad, upitam se ja (i upitam bicikl i Sonija). Da se malo provozamo, pa da se vratimo? Jednoglasno usvojimo predlog i krenemo ka Savi. Na jednom ćošku neba, neobični lepi oblaci – ajmo tamo, da ih slikamo, predloži Soni. Bicikl i ja se složimo, vrtim ja pedale, vrtim, oblaci stalno daleko 🙂 ili ih zaklanjaju neke građevine, stubovi, pa nisu za slikanje… I tako stignemo do crkve kod starog mosta

Nova crkvica kod starog savskog mosta

Nova crkvica kod starog savskog mosta

Odatle nastavim nasipom pored reke. Voda se povukla, dan lep, baš, baš lep, ali oblaci i dalje nedohvatljivi oku kamere, i mi nastavljamo dalje nasipom. Od mesta gde se završio prethodni izlet sve više ptica, šume, sve više blagorodne tišine… Tu i tamo kuće pored reke, neke očigledno i stalno nastanjene. U jednom dvorištu se šepuri ćuran i pućpurliče u opštoj kakofoniji gakanja, kukurikanja, kvocanja – čekali su doručak, a domaćica nikako da izađe…

A onda su oblaci konačno bili deo „pravog“ pejzaža

Nasip kraj Save

Nasip kraj save


Pored nasipa u zaostaloj bari dve bele čaplje i puno vivaka (koji stvarno jedan drugom govore „Vi“ ;)). Čaplje su stalno bežale, tako da su to samo dve bele tačkice na slici.
U bari levo uz dve bele čaplje i puno vivaka, bilo je i nekih velikih lastavica

U bari levo uz dve bele čaplje i puno vivaka, bilo je i nekih velikih lastavica


U fotoreporterskom žaru počnem da fotografišem s bicikla, ne zaustavljajući se, pa odustanem od tog opasnog posla – zar da sletim s nasipa? Ko će onda reportažu objaviti? Doduše tih par slika je ispalo neobično:
Ista ona bara, samo snimljena u vožnji, s bicikla

Ista ona bara, samo snimljena u vožnji, s bicikla

Sa suprotne strane „veštačko jezero“ – verovatno od iskopavanja peska

"Jezero"

„Jezero“

U daljini primetim crkveni toranj i krenem da vidim koje je to selo. Široke ulice, mir, ispred svake kuće klupe na ulici, poneko sedi napolju. Javim se, a na moje „Dobar dan!“, svi odgovaraju sa „Zdravo“. OK, pomislim, ako tako domoroci pozdravljaju, mogu i ja. Počnem sa „Zdravo!“, ali me oni podozrivo gledaju… pa nastavim sa „Dobar dan“, nek se vidi da sam stranac ;). U jednom dvorištu svadba, puno gostiju, muzika se čuje do pola sela…

Kuća koja ne krije godine :)

Kuća koja ne krije godine 🙂


Stignem i do crkve
Crkva je bila otvorena, ali kapija crkvenog dvorišta - nije...

Crkva je bila otvorena, ali kapija crkvenog dvorišta – nije…


Preko puta crkve, seoska škola
"Srpska narodna škola u Drenovcu"

„Srpska narodna škola u Drenovcu“

Sednem da se odmorim u hladu na klupi ispred jedne kuće i pođem pešice, da malo ispravim noge, do prodavnice na kraju sela, po još malo vode. Uđem u radnju, neki čovek kupuje pivo i kaže prodavačici: „Da te pitam…“, a ona ga prekide: „Pa ne mogu ja da vodim radnju na veresiju!“, ali ipak dade pivo i upisa ga u svesku. Imali su lepe, zrele banana, pa uz vodu uzmem i banane. Prodavačica izmeri, otkuca na kasi, pa reče:
„Želite još nešto?“
„Pa, i ja bih da nešto pitam, (ona me odmeri) ali nije za veresiju 😉 (laknulo joj je, gde da daje veresiju nepoznatim osobama)… koliko je kilometara do Šapca?“
„Oko 12“
„Ja sad biciklom iz Šapca…“
„E, svaka čast!“
Posle te pohvale izađem iz prodavnice, pojedem 3 banane i krenem nazad. Oblaka više nije bilo, istopilo ih jako sunce.
I čaplje i vivci su negde otišli, valjda su i oni čuli da se ne treba „izlagati“ Suncu posle 10h. Živina se u dvorištu umirila, vrelina polako pritiska obe strane nasipa…

Stari most se ogledao u reci koja je mirno tekla

Kratak odmor u hladu stare topole, sa pogledom namost

Kratak odmor u hladu stare topole, sa pogledom na most

A onda je Soni javio da je baterija prazna i preostali deo puta se isključio, a bilo je još zanimljivih slika, naprimer tri šteneta, dva crna i jedno žućkasto spavaju u hladu kao sardine poređani jedno do drugog, a maleni stomačići se ritmično dižu, kao talasići.

Dolazim ja konačno u dvorište, a Gvendolina dojuri:
– Gde si ti do sada? Odeš da platiš račun a nema te toliko dugo!! I pošta se zatvorila…
– Jeste, Gven, ali…
– Nema tu ali – što se ne javiš, da ne brinem!
– Soniju se istrošila baterija malopre…
– Malopre! A pre malopre?!
– Izvini, pls, i počnem da je mazim dok se nije odobrovoljila i počela da prede (otprilike za 23 sekunde ;))

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Odnos prema životu, Svakodnevica и означен са , , , . Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Recept za izlet i nastavak prvomajskog izleta

  1. nikolav каже:

    Baš ‘treniraš’ za reportažu. Cool 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s