O gunjama, Rimljanima i još koječemu


– Šta to radiš? upita Gvendolina, dolazeći sa terase (gde mi je čuvala bicikl – v. prethodni tekst :))
– Popravljam gunju…
– Nisam ja, nisam ništa pokvarila, prekide me Gvendolina
– Naravno da nisi, otkud ti ta ideja?
– Ovaj… znaš, ja sam baš htela da ti kažem da treba da je popraviš.
– A u kom smislu ti to…
– Pa, ne znam kako da ti objasnim, jer se ti ne penješ na drveće…
– Hehehe, više se ne penjem, ali nekad mi je to bila omiljena zabava.
– Jao, ajde opet, pa da možemo zajedno gore na kestenu da sedimo i pričamo, a možeš da mi pomogneš i da uhvatim nekog vrapca 😉
– Ne mogu sad da se penjem, a pogotovu ne na kesten – to je meko drvo…
– E, to, to, vidiš da znaš – i gunja je meka! Nemam gde da se uhvatim kad se penjem, a ni nokte ne mogu da zaoštrim!
– Nije gunja meka, ona je skoro najtvrđe drvo, ali ovaj deo je istrulio, pa tu nisi mogla kandžama ni da se držiš, ni da ih oštriš…
– Uh, znači nije se pokvarila zbog mene?
– Naravno da nije, Gvendolinice-ludice, maco malena-šarena 🙂
– Dobro… mijau, i razmišljajući nešto poče da se mazi oko mojih nogu…, a…, a kako ćeš je popraviti?
– Pa, iščistiću sve ovo trulo, a gunja će nastaviti da raste i napraviće novu koru i sve će biti OK.

Stara gunja, očišćena :)

Stara gunja, očišćena 🙂


– A komšija je pričao u tvom odsustvu da je to staro drvo i da ga treba odseći.
– Može on da priča šta hoće – i on je već star, zar bi njega trebalo „odseći“?
– Mijau! Ti si pravi filozof 😉
– Ma Gven, nisam ja filozof, ja sam ti više Idefiks.
– KO?
– To Obeliksov mali pas. Pokazaću ti…
– Neću – ne volim male pse, a velike još manje, prekide me Gvendolina
– Znam, ali ovo nije pravi pas, to je samo kao slikovnica, nacrtano…
– Dobro, onda mogu da pogledam…
– 🙂 pokazaću ti kad uđemo u kuću – a sad ću ti ispričati, jel važi?
– Važi, umiljato će Gvendolina, volim da slušam priče.
– E, pa taj Idefiks nije voleo kad Rimljani seku drveće i jako bi se naljutio, ali je bio mnogo mali i nije sam mogao ništa, pa bi onda njegov gazda, Obeliks, oterao Rimljane…
– A kako se teraju Rimljani – jel se viče „šic“ i „pis“?
– Hahaha, naravno da ne – Obeliks je primenjivao nešto drugo – bio je straaašno snažan i mogao je jednim udarcem da lansira desetak Rimljana…
– I ja mogu da lansiram Žuću jednim udarcem, ali deset Žuća odjednom ne bih mogla, malo se snuždila Gvendolina
– Ma to je kobajagi, to je samo u priči. Lansirao ih je jednog po jednog, rekoh da utešim Gvendolinu. A bio je snažan i krupan, i dobro je jeo. On je mogao pečenu divlju svinju da smaže za tren oka – a šta TI misliš SADA o jednoj užini?
– Mjau, mijaauu! Odlična ideja, oduševi se Gvendolina i pojuri u pravcu kuće…

Advertisements
Овај унос је објављен под Ekologija, fotografije, Svakodnevica и означен са , , , , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s