Al je to lepo!


I scena
U kineskoj robnoj kući, spazim krajičkom oka tri dečaka, crnpurasti, vižljasti, lepih crta lica, od oko 6 do 8 godina, stoje malo pokunjeno pred prodavačicom između rafova. Čujem samo deo razgovora
– … eno tamo…
-Ovde ne može ništa da se nađe, ovo je prodavnica, ovde mora da se kupi, reče im ona, ozbiljno, ali ne prestrogo i uze to nešto što su oni „našli“ (možda je i bilo na podu, palo sa neke od polica)

II scena
Izlazeći iz samoposluge (u prizemlju iste zgrade u kojoj je i kineska robna kuća), otključam bicikl i pođem do česme na platou da operem kupljeni grozd (plan je bio da se provozam, a malo grožđanog šećera je odličan „doping“). Česma je međutim bila zauzeta – ona tri mališana su pili vode, prskali jedan drugog, prali noge podmećući ih pod mlaz vode. Sačekam svoj red i kad su se izigrali, priđem.

III scena
Uključim česmu i počnem da perem grozd.
– Gde se TO kupuje? upita me najstariji
Pokažem glavom ka samoposluzi
– A, u Ideji… a i dalje gleda TO
Otkinem jednu grančicu sa 4-5 velikih pucadi i dam mu. On uze, pojede jedno zrno, pa ushićeno reče:
– Al je to lepo!
Dam i drugoj dvojici otprilike isto. Znatiželjno su probali, i pažljivo i polako jeli jedno po jedno zrno. Krenem ka biciklu, pa se okrenem da ih pozdravim i ugledam tri lepa vedra dečija osmeha…

Ne pišem ovo zato što neka deca nemaju pare ni za jeftine kineske igračke, nego im je letnja razonoda česma na ulici (što deci kojoj roditelji kupuju igračke skoro sigurno nije dozvoljeno!), ne pišem ni zbog toga što su Kinezi poslodavci našim ljudima (čak mislim da je to u redu), niti da se pohvalim svojim delom, nego da zabeležim svoje čuđenje da dečaci ne znaju šta je TO što su pojeli, znaju samo da je lepo!

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

4 реаговања на Al je to lepo!

  1. enicaa каже:

    Divno je izmamiti osmeh nekome, a tužno je šta sve neki ljudi(deca) nemaju…

  2. Dragana каже:

    Uh… tužno.

  3. Negoslava каже:

    Negde sam pročitala da oni u rečniku svog naroda nemaju glagol za rad, posao… I kako ih niko ne uči na to šta je rad i šta znači glagol raditi – valjda je to kod njih ono, odeš u socijalnu službu i živiš od socijalne pomoći, očito nema ko d a ih nauči ni za mnogo toga što oni nazivaju – to. DAKLE, DOK SE NEKO NE POTRUDI DA NJIHOV ŽIVOT IZ KORENA PROMENI, POČEVŠI OD GLAGOLA RADITI, mnogo još dece će mnoge stvari nazivati – to. A, kako stvari stoje, umesto da njih neko prosvećuje i nauči ih i šta je To i kako se to ZA-RADJUJE, mi idemo naopako, pa smo doživeli da sada i ostali pristaju da budu Oni, samo da bi dobijali njihove privilegije. Posle se pitamo, ko nam je kriv.

    • noviinternet каже:

      Malopre napisah odgovor, a on se negde izgubi! Možda je to znak da i nije bio neki odgovor.
      Sećam se da je u odgovoru bila misao: „Raditi i zarađivati su tekovine „civilizacije“, koje možda nisu najbolje rešenje“ i misao: „Podučavati jednu kategoriju drušrva određenim vrednostima koje u našem sadašnjem društvu ne postoje ni u ostalim kategorijama (na način koji je objektivno ispravan) je vrlo diskutabilno“… Dalje me memorija ne služi trenutno. Tvoj komentar je vrlo ozbiljan, jer je i tema takva. Zaista je teško odgovoriti…
      Sledeći put ću onim ili nekim drugim mališanima reći da se TO zove grožđe kardinal 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s