Dilema


Posle skoro dve nedelje na Rajcu, opet sam u Šapcu 😉 Kad je vrelina sinoć malo popustila u dvorištu se skupila družina da čuje moje utiske. Uz Gvendolinu tu su Puki i Kraka, a i Zelja proviruje iz prikrajka – baš ne veruje Gvendolini, već je jednom ostao bez repa zbog njene „igre“.

– Pričaj nam – sve po redu, zapovedi Gvendolina i ugnezdi se kraj mojih nogu
– Pa, ima svega…
– A jel ima žaba, prekide me Kraka
– Videli smo jednu malo manju od tebe…
– Kre-kre, ponosito prokomentarisa Kraka
– … a bila je neobična, sa šarama kao tvoje, ali žuto-braon…
– Znači – pustinjska klima, čim je maskirna uniforma tih boja, stručno zaključi Kraka.
– Pa ne znam baš Krakice-žabice, Šabac je topliji nego Rajac.

U dvorištu – tajac! Zar je Rajac bolji nego Šabac?!

– A jel ima tamo mačaka, prekide Gvendolina tišinu
– Nema, tamo gde smo mi bili…
– Znači da to i nije neko mesto, prekide me Gvendolina.
– Ali lepo je zaista, ima puno šume, ptica… ima i gušterova…

Gušter Zelja uzdahnu – mora da je lepo biti gušter negde gde nema Gvendoline i njene familije.

– A jel imaju Kesten? upita opet Gvendolina
– Nemaju…
– Ha! Trijumfalno će Gvendolina – kakvo je to dvorište?
– Znaš Gven, Rajac nije jedno dvorište, tamo ima mnogo dvorišta, a i mnogo livada i drveća i to visokog drveća… Tamo ima bukava, breza i mnogo drugog drveća, a na jednom delu smo videli nepregledno more kupina u podnožju bukvi koje su visoke dvaput kao tvoj kesten.

Gvendolina zbunjeno poče da čisti nokte… Tad se začu jedno „Šuš-šuš“. To je zašumio Kesten da „pročisti grlo“:

– Gven, zaista ima visokog drveća, šumili su stari jablanovi pre puno godina, da ima drveća koje i njih nadvisuje, a bukva je baš jako drvo, od toga su se pravili i buzdovani…
– BUZ- šta? upita Puki
– Nešto kao ovo, reče Kesten, i pusti da jedan plod sa bodljikavim oklopom padne pored nas…
– Znam, to je naša daleka svojta (rodbina, prim. pis.) – zove se Volak Bodljikavi!
– E svašta s tobom, buzdovan samo liči na ovo, to je nešto što ljudi koriste, a napravili su po uzoru na nas, zevnu Kesten i nastavi da drema.

Tu je konverzacija malo zamrla – svi smo pomislili na poneku zloupotrebu onoga što ljudi koriste.

– Da vam pokažem jedan lep kamen sa Rajca? I stavim pred njih dvadesetak santimetara veliki komad žućkastog mermera sa linijicama kristala (kad saznam šta je tačno, ispraviću ovde u tekstu ;))
– Lep je, svi se složiše

Kraka ga preskoči iz mesta, Puki se lako uspuza uz gladak kamen a Zelja izjavi da je odličan kao ležaljka za sunčanje. Posle toga otpuzaše, odskakutaše i odgmizaše u svoje porodice, a Gvendolina i ja sedosmo da malo prezalogajimo. Na meniju 😉 je bila dinja sa šunkom. Dinja meni, šunka – Gvendolini.

– Znaš, Gven, ovako jedu i u Belgiji – dinju sa šunkom…
– Mljac, mljac,… onda možemo tamo i zajedno…
– Svakako, samo oni pojedu i šunku i dinju zajedno, njihove mačke ne dobijaju šunku, ali gostima sigurno daju, brzo se ispravih videći da se Gvendolina zamislila.

Nastavismo u tišini da večeramo – dinja sa malo meda i cimeta je vrlo lepa, a ni za šunku nije bilo zamerki 😉

– Ja mislim, mazno će Gvendolina na kraju, da je za TEBE bolji Šabac… Jer možeš da pričaš sa mnom, možeš da me maziš, a i da mi doneseš neku ovako lepu užinu 😉

Šabac ili Rajac? Za Gvendolinu nema dileme – Šabac!

Nije dolazilo u obzir da joj kažem da mi se tamo mnogo dopalo.

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Odnos prema životu, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s