„Green, green grass of home…“


Pogledaću reči ove stare pesme, ali tek pošto ovo napišem, jer meni samo treba ono što je u naslovu, zbog nekoliko Sonijevih slika i nekoliko mojih misli.
Prvo slike 🙂
DSC00098
DSC00099
DSC00100
A sad, šta je pisac ovim naslovom hteo da kaže 🙂

Kako je divna i neverovatna sreća da ja imam mogućnost da budem u domu svog detinjstva, da mogu na licu mesta da „porazgovaram“ sa precima, da im kažem koliko me i dan-danas bole njihove patnje i bolesti, da molim za oproštaj ako ih je neki moj postupak, neko činjenje ili nečinjenje, povredilo. I koliko je meni žao i krivo što su baštu prodali i što je svo drveće posečeno, i kajsije, i trešnja, i jabuka, i mušmula, i višnje, bagrenje… a tek zasad malina… Kako je divna stvar što je kuća tu, što sam ja tu, pa da mogu da majstorišem pomalo („… vidi se koja kuća ima dobrog domaćina…“ rečenica koju pamtim, pa se trudim da to i budem).

Stvarno je to sreća – ne treba mi psihoanaliza radi povratka u detinjstvo – tu sam 🙂 Sagledavam stvari ponovo, možda je preciznije reći – po prvi put, i osećam veliku zahvalnost što takvu priliku imam. Obazrivo 🙂 ću postupati sa sobom, bez velikih obećanja, ali i bez prekora, i usmeravati sebe ka zrelosti 🙂 (ili je već ovo veliko obećanje? ;))

Advertisements
Овај унос је објављен под fotografije, Odnos prema životu, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

2 реаговања на „Green, green grass of home…“

  1. Negoslava каже:

    nije- veliko, ali je – ogromno

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s