Hana Arent: Istina i laž u politici


Taman su mi se lepo uklopile knjige pozajmljene iz šabačke biblioteke. Jedna o toksičnom vaspitanju, tj. raznim vidovima zlostavljanja dece (radi se o američkoj deci, mada je nažalost nešto od toga i kod nas u društvu raširena pojava) i knjiga Hane Arent o američkim političarima i njihovom „stilu rada“.

Ima, bar po mom mišljenju puno zanimljivih činjenica o dobu vijetnamskog rata, ali i opštih stavova o političarima koji se mogu primeniti i na ove naše (uostalom međunarodne političke škole su odavno postojale 🙂 bila je i u Jugoslaviji bar jedna, u Kumrovcu :)).

„… nenaklonost uma prema slučajnome je vrlo snažna. Hegel, otac grandioznih teorija istorije, mislio je: „Filozofsko razmatranje nema druge namere nego da odstrani ono što je slučajno.“ Mnogo toga u modernom arsenalu političkih teorija proizilazi iz te duboke nenaklonosti: teorija igara i analize sistema, scenariji napisani za imaginarnu „publiku“ i brižljivo nabrajanje obično triju „mogućnosti“, naime A, B i C, pri čemu i A i C znače ekstremne suprotnosti, a B srednje „logično rešenje“ problema. Ono što je u takvom mišljenju varljivo, počinje time što se izbor redukuje na alternative koje jedna drugu isključuju; sama stvarnost nam nikada tako čisto ne prezentuje pretpostavke za logične zaključke. Način mišljenja koji A i C prikazuje kao nepoželjne, pa se otuda veže za B, jedva da služi nekoj drugoj svrsi nego da skrene razum i prikrije mnoštvo stvarnih mogućnosti. Ono što takvi rešavaoci problema imaju zajedničko sa lažljivcima jeste težnja da činjenice gurnu u stranu, te i jedni i drugi veruju da bi to moralo biti mogućno na temelju inherentne kontingencije činjenica (tj. njihove unutrašnje povezanosti, prim. prep. – prep.=prepisivač 🙂 tj. ja :))“

… Negovanje imidža kao svetska politika – ne osvajanje sveta, nego pobeda u reklamnoj borbi za svetsko mnjenje – svakako je nešto novo u odista nemalom arsenalu ludosti o kojima izveštava istorija. I to nije bila stvar neke od trećerazrednih nacija koje se razmetljivošću rado iskupljuju za nešto drugo; ne ni neke od starih kolonijalnih sila koje su, zahvaljujući II svetskom ratu izgubile svoj raniji položaj, pa bi, kao De Golova Francuska, mogle osetiti iskušenje da svoj vodeći položaj ponovo zauzmu pomoću blefa, nego stvar odista „vodeće“ nacije na kraju rata. Izabrani vlastodršci koji toliko mnogo duguju ili veruju da duguju organizatorima svojih izbornih kampanja, lako mogu pomisliti da se manipulacijama može upravljati mnjenjem naroda i vladati svetom… (eseji H. Arent iz kojih su ovi citati su iz 1965. i 1967. – sad je već jasno da se maniplacijama može upravljati narodima i vladati svetom – prim. prep., znate već kojeg :))

</em>… interesantna je revnost s kojom su mnogi „intelektualci“ požurili u pomoć tom fantastičnom poduhvatu, možda zato što su bili fascinirani pukom veličinom vežbi koje on, izgleda, zahteva. Ali za rešavaoce problema … je možda prirodno što im nikada nije došlo do svesti kakvu su neizrecivu bedu njihova „rešenja“ – programi pacifikacije i preseljenja, ogoljavanje zemljišta, napalm i bombe protiv žive sile – značila za „prijatelja“ koji je morao biti „spašen“ i za „neprijatelja“ koji, pre no što smo ga napali, nije imao ni volje ni moći da bude naš neprijatelj … čini se da ni stvarnost ni zdrav razum nisu ometali rešavaoce problema kad su pisali scenarija za publiku kako bi psihološki uticali na nju…“

Eto, još pre pedeset godina se govorilo o svemu, a pre toga i u Orvelovoj „1984“ … ali je očigledno malo onih koji su to shvatili a nimalo onih koji bi u politici nešto i promenili… Sve u svemu, može se reći da smo obrali bostan (uostalom i bukvalno, jer je kraj ovogodišnje sezone :))

Advertisements
Овај унос је објављен под Demokratija, Dnevna politika, Društvo, Manipulisanje javnosti, Mediji, Obrazovanje. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Hana Arent: Istina i laž u politici

  1. Lauren каже:

    Appreciate you sharing, great blog article.Really looking forward to read more. Fantastic.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s