Apstinencijalna kriza u noći veštica


Da sam kojim slučajem u Americi (ne daj Bože ;)) u kojoj sigurno osim sastanaka „Alcocolicos anonimos“ (ovo je doduše iz meksičkih serija koje smo nekad gledali) postoje i sastanci „Blogericos anonimos“ (ovako bi moglo da se zove u meksičkoj seriji koju nismo gledali :)), onda bi moje sinoćnje obraćanje izgledalo otprilike ovako:

– Hi, I am NoviInternet1987, I mean NewInternet1987…
– Hi, NoviInternet1987, horski me pozdravljaju blogeri, koji sede u krugu, a neki nervozno kuckaju po kolenima, kao da je tastatura…
– … I am from Serbia, Europe (jer oni baš i ne znaju gde je to 🙂 and I have an adiction…
Aplauz ohrabrenja i voditelj koji me blago gleda:
– Please, tell us your problem 🙂
– Well,… you know… I left last night my laptop in my office, and I am so confused now! I want to check my mail, I want to see site stats for my blog, and I cant do it! I feel so bad, I need my laptop, I really need it to express myself… I, I… I cant live without it…
– Thank you NoviInternet, we all know these feelings, we understand you, ohrabruje voditelj
– Yes, Yes, aklamacije prisutnih i drugi ohrabrujući aplauz
– Thank you to, suznim pogledom pređem po sali i potišteno odem na svoje mesto…

* * * * *

Zaista, ostao mi je laptop u kancelariji – dođem kući, a nešto mi fali! Sve idem po stanu – a samo bih da uključim računar, da otkuckam šifre i uđem u virtuelni svet… ali – NEMA! Prava pravcata apstinencijalna kriza.

Srećom, ovo nije Amerika (a nije ni Evropa, u smislu unije), a našlo se parče papira i olovka, pa je gornji tekst nastao na „klasičan način“ 🙂 a sad smo se ponovo našli ja i moj laptop i objavljujemo da smo vrlo srećni 🙂

PS. Zbog pomenutog sticaja okolnosti sinoć postignem i sudove da operem i kadu da oribam. Dakle, blog ili kada, birajte sada!

Advertisements
Овај унос је објављен под Odnos prema životu, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

10 реаговања на Apstinencijalna kriza u noći veštica

  1. Подсетио ме је овај духовити пост на нека давна, дааавна времена… када је у Прграму Плус РТЗ, емитована хумористичка серија Dear John… и тамо у њој главни јунак, уцвељени распуштеник, седећи на једној од мноштва столица поређаних у круг, започиње своје представљање…
    И видиш, виртуелни пријатељу, има нечег неморалног и изопаченог у том пријатном сећању: Заболи!
    И зато, можда је боље да свако има неку своју – каду.
    Поздрав НИ.

  2. Branislav Bojčić каже:

    Taj problem sam resio kupovinom androida i instaliranjem WordPress aplikacije 😀

  3. tatjanamb каже:

    Da sam ti zena, odgovaralo bi mi da sto cesce zaboravis laptopic… 😀

  4. malabreskva каже:

    Ha,ha, sakriću ti ja laptop pa da i meni oribaš kadu 🙂
    Nego, gledala sam nedavno jednu novu epizodu serije „Otvorena vrata“, ne znam da li znaš o čemu je reč, baš je tema bila sastanak Blogera i twiteraša. Da umreš od smeha!

  5. aprilia29 каже:

    Poznat mi je taj osjećaj. Prije nekoliko dana sam cijeli dan bila bez računara (znajući unaprijed da će tako biti) i isplanirala sam dan na drugačiji način. I, moram priznati, bilo mi je baš lijepo mada, čim je računar bio u funkciji, ja sam bila sretna. Samo što ja nisam ribala kadu niti sam se „prepustila“ kućnim poslovima 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s