„Zašto ljudi ne drže obećanja?“


– Zašto ljudi ne drže obećanja? – upita Gvendolina skočivši mi u krilo.
– Pa, šta znam, nemaju vremena, ili su bili neiskreni… – započnem objašnjenja.
– A ti? – naglasi Gven i pogleda me svojim zelenim očima.
Pretrnuh od tog prodornog pogleda. To mi je još od detinjstva ostalo i (pre)stroge nastavnice istorije, zbog njenih upitnih pogleda širom otvorenih očiju… Šta li je sad u pitanju?
– Hm, a na šta misliš Gven? Jel si ljuta na mene? – ne znam šta da pitam. Uopšte se teže snalazim u takvim razgovorima.
– Nisam ljuta – poče Gven da se mazi – niiiisam ljuta – i da bi to pokazala poče da prede…
– Gvendolina, maca prava, prede i kad spava… – počnem njenu omiljenu uspavanku, ali je bilo očigledno da se Gven neće dati uspavati, jer je nastavila:
– Ali, ako nešto obećaš, onda to treba i da uradiš? Zar ne?
– Pa jeste tako, ali sad ne znam na koje obećanje misliš? Evo, sad ću da odem do prodavnice da kupim nešto tebi i Žukici za nedeljni ručak – pobam malo da mi glas zvuči vedro, da se, kao, našalim, al nemam pojma šta hoće…
– Ne moraš da žuriš, dobro smo doručkovali, protegli se Gven i udobnije se namesti u mom naručju, prvo postavi slike…
– Koje slike? … Auuuu, da ne misliš na… – već mi je na vrh jezika, ali me Gven preteče:
– Jeste, baš te – i bajki i ja čekamo, a ti ih nikako ne stavljaš… – sa blagim prekorom mi Gvendolina konačno saopšti šta je u pitanju.
– Evo, evo, odmah ću… – laknulo mi je, ipak je to samo zaboravnost 🙂
– Superrrrr! – zaprede Gvendolina i liznu me munjevito po obrazu (nije bilo moguće eskivirati taj munjeviti izliv nežnosti ;)) – idem da kažem Žukici, pa ćemo posle doći da gledamo.
Rekavši to Gven skoči na pod i odjuri u dvorište.

Evo tih slika koje „dugujem“ bajkiju i Gvendolini, a spominju se u pričici https://noviinternet1987.wordpress.com/2013/10/26/new-star-on-blogerss-sky/

„Da, donesi mi moje ćebence“

„Da, donesi mi moje ćebence“


Gven pažljivo namešta ćebence u bajkijevu korpu

Gven pažljivo namešta ćebence u bajkijevu korpu


"Da li da se vozim ovako?" mala strepnja pred prvu vožnju

„Da li da se vozim ovako?“ mala strepnja pred prvu vožnju


"Ipak ću ovako!" - sa punim poverenjem u bajkija :)

„Ipak ću ovako!“ – sa punim poverenjem u bajkija 🙂

Овај унос је објављен под fotografije, Odnos prema životu, Svakodnevica и означен са , . Забележите сталну везу.

4 реаговања на „Zašto ljudi ne drže obećanja?“

  1. vuckovicnamestaj каже:

    Mala pametnica, udobno se smestila, a slike si dugovao i nama … 🙂

  2. Branislav Bojčić каже:

    Dama!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.