Sloboda nema alternativu…


.. ali ni alternativa nema slobodu.

Naravno, pitanje je sad na koju alternativu mislim, jer je sve ovo samo moje lično razmišljanje nastalo u prošlom i ovom veku 🙂 pod uticajem raznih – što „nativa“, što njima suprotnih alternativa.

Neke alternative su se nametnule (a za neke se koristi i eufemizam – „izborile“) da budu, kako kažemo – „prihvaćene“, a u nekim slučajevima to znači prećutno da ih trpimo. (Hm, šta ću sad? Na konceptu mi je neka zvezdica posle onoga „trpimo“ – ali pisac, tj. ja ne zna više šta je „pisac hteo da kaže“ 😉 – ako se pisac seti, dopisaće :), ako nekom nešto padne na pamet kao dobar komentar ovde – dodajem, smesta).

Da se vratim na alternativu. Recimo, Pikaso. Čovek je znao lepo da crta i slika, možda ne kao Rembrant, ali svakako dosta dobro. Ali kako da živi od umetnosti u svetu koji ne priznaje alternativu sistemu „kuća – pos’o“, kome da proda slike? BTW, juče, pred polazak na put svratim u jednu prodavnicu zdravije hrane po hleb (beskvasni), kad tamo jedan mladi slikar (to se posle ispostavilo) pokazuje svoje akvarele. Poznaje prodavačicu, pa joj je samo pokazivao slike, jer je išao od galeriije do galerije i poneki akvarel su mu i uzeli, pa, ako neko kupi… Bacim pogled preko onog hleba i dopadne mi se jedna ptičica (nešto kao senica ili zeba), ili se ptičici dopao hleb (?) i upitam slikara koliko ceni svoj rad. On reče. Gledam ptičicu (ona, možda, hleb u mojoj ruci) – i kupim je, bez ikakve primedbe na cenu. Mladić se iznenadio, ali ono, što se kaže – totalno. Poželim mu sreću i ubuduće… Da se vratim na Pikasa, odnosno taj tip alternative. Moje je mišljenje da je on probao da se nametne kao „drugačiji“ i uspeo u tome, tako da razne svoje gospođice iz Avinjona i iz drugih mestâ proda potpuno neprepoznatljive i od toga napravi, što bi se danas reklo – biznis.

Dakle, u osnovi –želja za priznanjem, odobravanjem, uzdizanjem iznad drugih… ostvarena metodom „biri drugačiji od drugih“.

Ali svi smo mi „drugačiji od drugih“. Samo to treba shvatiti. To treba poštovati i podržavati. Svakako da smo u tom smislu (da je svako drugačiji od drugih i stoga jedinstven) mi zapravo jednaki, ali je istina i da su neki „jednakiji od drugih“. Moj i ne samo moj omiljeni citat iz Orvelove „Životinjske farme“. Iz ovih naših nemam šta da citiram. Prvo zato što nemam TV, a drugo, i da ga imam ne bi mi padalo na pamet da pratim tako nešto. Nekada davno, jedno 10-15 minuta je bilo dovoljno da vidim na šta to liči, a u smislu današnjeg teksta, mogu reći da je i ta naša (žalosna) farma – alternativa. Ona je alternativa normalnim porodičnim, prijateljskim, ljudskim odnosima, alternativa normalnom, pravilnom govoru i ponašanju, alternativa prisnosti doma, alternativa ličnim razgovorima…

A što se tiče pomenutih koji su „jednakiji od drugih“ – neosporno je da ima ljudi (i žena i dece ;)) koji su zaista posebni po dobroti, pameti, lepoti, znanju, veštinama… Neki od njih su poznati i priznati, ali i u „običnom svetu“ ima puno onih koji su „ljudi na svom mestu“. „Pekar, lekar, apotekar…“ svejedno je – ako ste ste u skladu sa sobom, onda ste alternativa ovom grešnom globalnom poretku. Ali slobodu nemate, slobodu da živite po tim pravim merilima ljudskosti, dostojanstva, morala ljubavi. Čisto morate da se izvinjavate što ste dobri i pametni… Ali nešto, hvala bogu, imate – prave prijatelje kako u realnom tako i u virtuelnom komšiluku, imate razumevanje i ljubav dragih osoba, uživanje u razgovoru sa njima i/ili čitanju njihovih tekstova. Imate slast u zagrljaju voljene osobe ili, na ulici, osmeh nepoznatog deteta… Sve su to darovi života na kojima treba biti zahvalan. BTW – No 2 – vidite, nađite negde pesmu „Život“, Miloša Crnjanskog – dopašće vam se.

I naši političari su alternativa – alternativa moralu i poštenju. LGBTijanci 🙂 su takođe alternativa – alternativa prirodnom poretku (a to što izgleda da ih ima sve više, ko zna odakle proističe – od Černobilja ili kemtrejlasa ili fastfudova i kokakola i nezdrave ishrane uopšte, a ne treba zanemariti ni mogućnost da je to neki uvrnuti vid pomodarstava, ranije opisivan izrekom „videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu).

I, sve u svemu, niko nije slobodan. Jedni „alternativci“ jer moraju stalno da se upinju da budu takvi, inače će spasti sa položaja, izgubiti privilegije… a „nativci“ – pogrešno smatrani za alternativce u globalnom poretku, nemaju slobodu da žive u svetu koji je zasnovan na pravdi i poštenju… Trebalo bi da se nekako izbore za njega. Ali za to se ne raspisuju izbori niti se to može postići izlaskom na postojeće (političke) izbore. Naše dobrice bi trebalo da se izbore za svoj svet – ali oni su suiše dobri za to. Dodatno, oni smatraju da je jasno šta jeste moral, šta jesu pravda i poštenje i da to ne treba dokazivati nego da – jednostavno – tako treba živeti.

PS. Pisano za vreme leta do Tunisa, a iznad Jadranskog mora, Italije i Sredozemnog mora, prepisano maločas u hotelskoj sobi, a poslato u WordPress – iz hotelskog hola – baš sad!

PPS. Soni je video štošta 😉 na putu od aerodroma i u šetnji u predvečerje, uskoro ćete to i videti 🙂

Advertisements
Овај унос је објављен под Dnevna politika, Društvo, Odnos prema životu, Svakodnevica и означен са , , , , . Забележите сталну везу.

4 реаговања на Sloboda nema alternativu…

  1. Повратни пинг: Na putu od aerodroma do hotela (Tunis, treći put) | noviinternet1987

  2. vuckovicnamestaj каже:

    Ja spadam u „nativce“ 😉

  3. Повратни пинг: Ako je sve jasno, zašto se ne pokrenemo?! | Sopstveni portparol

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s