Profesor Vladeta Jerotić na Matematičkom fakultetu


To je trebalo videti – u ponedeljak, 15. decembra uveče, stotine studenata ali i drugih poštovalaca prof. Jerotića prisustvovalo je oplemenjujućem predavanju „Da li je vera talenat?“

Srca slušalaca su bila otvorena za profesorove reči

Srca slušalaca su bila otvorena za profesorove reči

Bilo je oko 500 slušalaca – a sa takvom pažnjom su pratili i upijali svaku profesorovu reč da se ni najmanji šum nije čuo (sedišta u amfiteatru inače baš škripuću ako se samo malo pomerite).

Znam da bi neki od vas voleli da čuju što više detalja i mudrih pouka, tako da ću, pošto je predavanje snimano, naći načina da dobijem link i omogućim svima da odslušaju predavanje (znam da ću i ja sa velikim zadovoljstvom slušati ponovo!)

Amfiteatar je bio mali - mnogi su sedeli na naknadno unetim stolicama, mnogi su stajali ili sedeli na stepenicama između redova...

Amfiteatar je bio mali – mnogi su sedeli na naknadno unetim stolicama, mnogi su stajali ili sedeli na stepenicama između redova…

Profesor je neosetno prelazio s teme na temu, dodirnuvši mnoga važna pitanja detinjstva i odrastanja, života uopšte, života sa velikim Ž:

„… volite se, molim vas, volite se, bar dok dete ne napuni 3-4 godine, jer dete je „upijajući um“ i sve se u njemu u tom periodu formira…“

„… dete treba poštovati, hm, čujete li vi to, poštovati – pa kako to na Balkanu…“

„… budite poslušni, a ne pokorni, jer poslušnost je iz ljubavi, a pokornost iz straha…“

„… sa patrijarhatom je gotovo, ja nisam nostalgičan, imalo je to i dobrih strana, ali sad je to gotovo…“

„… ne odbijajte se jedno drugome… nemojte „boli me glava“… “

„… razvijajte (svoju vezu, brak) i sami se razvijajte i duhovno i intelektualno i emotivno i fizički…“

… koliko je tu puno bilo citata iz Svetog pisma i iz literature, kako stručne, tako i beletristike, koliko istorijskih podataka… i opominjao nas je i podsticao i ohrabrivao da budemo svoji, da budemo ljudi, hrišćani (u onom najboljem smislu, ne pomodni, površni i isprazni npr. u slavljenje slave („… pa molim vas, neki i pucaju na slavi…“)), ukazao nam je na razliku kulture i civilizacije, savetovao da čitamo, da razmišljamo…

Stalno je isticao značaj i važnost ljubavi.

A kad je profesor rekao da ne treba piti alkohol radi opuštanja, jer to dovodi do impotencije „…a onda nastaje mučenje…“ talas tihog smeha (ali i male nelagodnosti zbog direktne opomene) je prostrujao do vrha amfiteatra.

Na kraju je rekao: „… da vam pročitam i zaključak…“ (jer je doneo mali esej na temu vere i talenta) i rekao je da vera nije talenat, iako je svaki čovek religiozno biće, ali da se vera uči, i razvija…

Odgovorio je i na nekoliko pitanja iz auditorijuma, dobio aplauz od kojeg su se zatresli prozori… i ostao posle još da potpisuje knjige (bilo je sigurno pedesetak onih koji su dobili autogram ili posvetu).

 

 

Advertisements
Овај унос је објављен под Duhovnost, fotografije, Ljubav, Obrazovanje, Odnos prema životu, Popularna psihologija, Svakodnevica, Zdravlje и означен са , , , . Забележите сталну везу.

2 реаговања на Profesor Vladeta Jerotić na Matematičkom fakultetu

  1. …Вера се остварује.
    А, то значи, да негде у људском геному постоји универзални потенцијал.
    Учење је средство.
    Поздрав комшија!

  2. prgavilutak каже:

    Zapravo, da se nadovezem na misao g. Trifunovica, naucno je dokazano da u ljudskom mozgu postoji centar za religiozno osecanje, veru, sto je veoma zanimljiva cinjenica.
    *Istrazivala sam o teistima/ateistima, smatrajuci da svako veruje, samo u razlicite stvari, uslovno receno (sebe, sistem…)
    Pozdrav. 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s