Zabranjeno igranje?!


001

Naravno, jasno je da su vlasnici kineske radnje želeli da sačuvaju izložene igračke od slučajnog (ili namernog oštećenja), ali verovatno nisu ni mislili da će njihova zabrana stići na WordPress! 🙂

I, što bi se reklo u crtaću: „A šta sad mi nindže da radimo?“ Ako ne možemo da se igramo igračkama, da se igramo svojim ili tuđim osećanjima? Tek to je lako lomljiva roba! Tek tu važi – „igračka-plačka“!

A šta ćemo sa onim da je čovek „homo ludens“, da uči i odrasta kroz igru? A ako malo slobodnije interpretiramo, i sve kasnije što radimo su razni oblici igre. Ovo me podsetilo na knjigu Erika Berna „Koju igru igraš?“ – knjiga me svojevremeno oduševila. U osnovi je zapravo jedna zakonitost društva – svako od nas u raznim situacijama igra razne uloge, a jednom usvojeni šabloni ostaju dugo (možda se ne mogu ni promeniti?!).

Tako dakle, ako „homo ludens“ (čovek igre) ne može da se igra, šta mu ostaje? Šteta bi bilo da poludi, mada cinici kažu: „Ko ovde nije lud, taj nije normalan!“ 🙂

I zato, igrajmo se! Naprimer, ko ima odgovarajuće društvo može da se igra „mame i tate“ – jako lepa igra :),…

Život je igra, život je karneval, ali Jinx-i su u pravu:

https://www.youtube.com/watch?v=QFk3CtHVZ0I ( Jinx, Tamo gdje je sve po mom)

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Ljubav, Odnos prema životu, Popularna psihologija и означен са , , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s