Kako da to kažem mladoj komšinici?


Pošto ne mogu da smislim kako da TO kažem mladoj komšinici iz realnog komšiluka, obraćam se virtuelnom komšiluku za savet.

Da bi čovek nekom nešto rek’o treba i da ima priliku, ali i znanje i veštinu da saopšti ono što ‘oće. U realnom komšiluku ja ne  spadam u komunikativne (nazovimo to pozitivnom osobinom) ni u pričalice (manje pozitivno). Ne znam baš šta s njima da pričam. Ne kažem ja da čovek može ili mora da nešto visokoumo filozofira, daleko od toga – nije meni stepen školske spreme merilo s kim ću razgovarati, nego osećanje prijatnosti u nečijem društvu. I oni su OK, mislim moj realni komšiluk, i kad koji put zastanemo da popričamo na ulici ili preko plota (to se još radi u malim ulicama :)), mislim da obe strane budu zadovoljne.

E sad gde je problem sa mladom komšinicom i šta je TO što ne znam kako da joj kažem? Problem je što mislim (ne mora da znači da sam u pravu) da ono što hoću da joj kažem nije u njenom fokusu mišljenja na onaj način na koji je u mom…

E sad, da ne meračim više 🙂 da ispričam konačno šta je u pitanju. Moja mlada komšinica ima dvoje male dece, od kojih je jedno beba od 2-3 meseca. I vidim jutros komšinicu kako iz radnje preko puta nosi nešto malo, šareno – paketić „vlažnih maramica“. Ona se trudi i neguje svoju decu najbolje što zna, a ne zna da te, toliko reklamirane, sladunjavo-mirišljave stvarčice sadrže:

Cocomidopropyl betaine, glycerin, propylene glycol, phenoxyethanol, benzoic acid, dehydroacetic acid, ethylhexiglicerin, polyaminopropil biguanide, citric acid, polysorbate-20, parfum, benzalkolium chloride!

Naravno piše na pakovanju (uzeh jedno, najmanje, radi preciznog prepisa sastava) da je „dermatološki“ testirano, bezbedno… I sad šta – ona tome veruje, ona će s ljubavlju time obrisati prstiće bebe, a beba će ih onda staviti u usta… ili svejedno i preko kože će se dovoljno toga u deliću sekunde upiti u detinji krvotok. I šta sad ja da joj kažem? Prvi poriv je bio da iskočim kroz prozor i da joj to otmem 😉 onda su nastupili monolozi, kao npr.: „Jao, draga komšinice, pa nemojte to bebi, nije to ipak zdravo, prepuno je hemije, može dete, pu-pu daleko bilo, dobiti neku alergiju… “ (što jeste istina).

I, naravno ne samo ona, nego i mnogi drugi koriste te „vlažne maramice“ umesto da operu ruke, da se umiju…

Eto, to je sve što me odjutros muči u realnom komšiluku. Virtuelni komšiluke 🙂 – pomagajte!

PS. Ako nešto od onoga gore nije tačno napisano, to je zato što je jako, jako sitno. Nešto je krupnije napisano da su vlažne maramice po standardima Evropske unije, da ne sadrže alkohol i da „hrane“ kožu. Hrane , svakako, ali čime?

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Ekologija, Manipulisanje javnosti, Obrazovanje, Odnos prema životu, Svakodnevica, Zdravlje. Забележите сталну везу.

10 реаговања на Kako da to kažem mladoj komšinici?

  1. redmoona каже:

    Problem nisu vlažne maramice.Danas je problem u svemu što se dotaknemo .
    Skrenite joj pažnju , ali ne verujem da će to imalo uticati na to da prestane da ih koristi.

  2. oblogovan каже:

    Нисам од помоћи, јербо ни сам много тога не умем да саопштим комшијама. 🙂

  3. LaBiLnA каже:

    Gledaće te kao čudaka 🙂 Em nemaš decu, em mrsiš nešto o hemiji :))

  4. LaBiLnA каже:

    Ju nisam znala 🙂 Nek je živ i zdrav, a komšinici da je toliko bitno šta ulazi u sastav maramica, informisala bi se sama 🙂 U stvari, uradi onako kako misliš da bi trebalo i da je ispravno, eto 🙂

    • noviinternet каже:

      Mora da sirota komsinica stuca, a ne zna zasto 🙂 ali kad smo je vec stavili na tapet… tu se postavla pitanje da li je njoj to (sastav maramica) bitno. Mislim da ona pripada velikoj vecini koja prihvata sta vidi da se reklamira ne misleci uopste o detaljima, vecini koja prihvata uobicajene stavove kao „normalne“, kao „tako treba“, jer tako „svi rade“, a takvi pristupi se tesko menjaju.

  5. Danijela каже:

    Ne znam zašto sve češće imam utisak da veći broj „novokomponovanih“ majki slabo koristi mozak. I sve pošize kada se spomene prošlost i to kako su naše bake i majke gajile decu. Ništa više nije jednostavno, sve se diglo na neki nivo i za sve su potrebni specijalni uslovi, samo zbog toga što se slabo koristi mozak i dopušta da nas samelje mašina zvana potrošačko društvo.
    Šta god rekao komšinici, teško da će joj to do mozga doći, i pazi da ne prođeš „kao bos po trnju“ jer nije „in“ deliti savete ako te niko ne pita za isti 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s