Kad sam u buci, ja sam na muci!


Evo mene u zavičaju, što bi rekao Radovan III .

A i u zavičaju se mora koji put u prodavnicu, pa, pošto je trebalo da kupim nov filter za bokal za vodu, odem u „Rodu“ (hm, ovo se i rimuje 😉 ), imaju i odeljenje za belu i ostale tehnike, a i poveliku samoposlugu. U samoposluzi „akcija“ – Merimin dečiji sapun 40 din. Uzmem učešće u akciji i kupim ceo 😉  jedan – otkako je ta fabrika u nemačkim rukama, nekako mi nije mila, mada je sapun sasvim OK.

Pogledam kod njih u Rodi i pošto je sirovi badem – kad ono preko 2500 din kilogram – ne da su zacepili cenu, nego su baš preterali!

Filter je bio 900 dinara za dva komada, a 1200 za 3, a meni treba jedan! Mislim se, množim, delim i sabiram, pa ipak kupim samo 2. A da, zaboravih – cena za jedan je oko 560 dinara, tako da nije dolazilo u obzir da kupim samo jedan.

Sad kad smo razmotrili cene 😉 da se vratim na naslovne teme 🙂

I ranije mi je to smetalo, a i dalje mi smeta u tim velikim „belosvetskim“ radnjama – preglasna muzika neprijatnog ritma. Nije mi jasno iz kojeg proučavanja ljudskog ponašanja su izvukli zaključak da je to najbolje za profit radnje. Što se mene tiče, ja gledam da što pre pobegnem – dođem sa tačnom namerom šta hoću kod njih da kupim, uzmem to i ne gledam okolo, odem na „brzu kasu“ i bežim napolje.

Ostali kupci se često neodlučno šetkaju, gurajući kolica prepuna robe (pogotovu je ranije bila gužva vikendom kad su davali nekakav popust). Pa onda ako se još i red pred kasom otegne (a često je tako jer nikad ne rade sve kase) – provede se više vremena u toj buci i blještavom osvetljenju nego što može prijati organizmu.  A cene su im previsoke, to se dobro treba paziti – jer im samo podižemo ionako veliki profit. A o marketinškim trikovima tipa „garantovano najniža redovna cena“ da i ne govorim.

Sve u svemi i tekst mi je nikakav, mada sadrži bitne i istinite stvari – očito da se još oporavljam od buke (prave šekspirovske „mnogo buke nizašta“)

PS. Bar neko olakšanje: ovaj kompjuter ovde ima sva slova – koja razlika u odnosu na pisanje prethodnog teksta, mada mi je bilo baš zanimljivo izbegavati č, ć, š, đ i ž.

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Manipulisanje javnosti, Svakodnevica. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s