Ništa nije bez razloga, samo su neki razlozi pogrešni…


Ne znam koliko vam se dopada zaključak koji je uzet za naslov, ali, evo da vidite kako je do toga došlo:

Zimski dan, vetar udara kišnim kapima na prozor – pa odlučim da ne idem u nabavku nego da iskoristim rezerve. Setim se prehrambenih preporuka – po hladnom i vetrovitom vremenu treba jesti nešto toplo i/ili ljuto da se organizam ugreje. OK, hajde da vidim imam li sastojke za čorbu… Nadjem jednu cveklu, jednu šangarepu, jedan peršun, jedan krompir, jedan luk – „Eureka!“ (biće ručka i bez bureka!). Stavim vodu u šerpicu, očistim to povrće i kako koje seckam ubacujem u vodu – nisam kuvar i ne znam kojim bi redosledom to trebalo stavljati u vodu, al znam da skoro svaki recept počinje sa „izdinstati luk u malo vode…“ ili slično. Dakle, svi počinju od luka – a meni je bio na četvrtom ili petom mestu. I tu mi sine – luk se prvo stavlja jer je baktericidan, pa ako u vodi ili u nekom povrću ima malo nekih bakterija, velike su šanse da će luk to pročistiti! Jako mi se dopao sopstveni zaključak, a ni čorbica nije bila loša (na kraju dodato malo ulja, malo soka od limuna i malo bibera). Bilo je naravno još štošta u rezervi, pa je čorba donekle bila kao „klin-čorba“ iz stare priče.

Kad se „filozof“, tj. ja, naručkao, nastavi dalje da filozofira: „Dakle, nije bez razloga stavljati prvo luk, ali šta je sa ostalim uobičajenim/nasleđenim postupcima i u kuhinji i inače? Za svaki sigurno ima neki razlog znali ga mi ili ne. A da li su svi razlozi dobri? Bojim se da nisu. Primera ima mnogo. Uzmimo samo mit o belančevinama i gvožđu koje ćemo „dobiti“ ako jedemo meso. Ništa ne vrede istorijske činjenice da naši preci nisu jeli ovoliko mesa (a i ono koje su jeli nije bilo od veštački tovljenih životinja kljukanih antibioticima), činjenice da su biljne belančevine punovredne, činjenice da po sistemu za varenje nismo mesožderi nego da nam odgovaraju biljke, žitarice i orašasti plodovi… Ništa to ne vredi naspram uobičajenog, glavnog „razloga“: „Pa tako svi jedu, ko će sad tu nešto da pravi po receptima…“ (ili već neka druga, slična „argumentacija“, čuli ste ih sigurno mnogo)“. „

Onda je usledio kraći pregled iz dugog spiska sopstvenih pogrešaka – da se sad ne „hvalim“ – da ne bude po onoj staroj: „Čega se pametan stidi, tim se lud ponosi.“ I tako, nije bilo teško zaokružiti sve izrekom iz naslova.

Advertisements
Овај унос је објављен под Obrazovanje, Odnos prema životu, Svakodnevica и означен са , . Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s