Ništa nije bez razloga, samo su neki razlozi pogrešni (2)


Kao prema naslovu romana (novele) iz naučne fantastike „Stalno se vraćajući kući“ i drugim ostvarenjima sa sličnom tematikom – tako se i ja vratih prethodnom naslovu, jer mi se učinilo da još nešto treba reći. Naime, jedan primer, mada ne može nijedan primer sve da obuhvati, i mada je svaki priča za sebe, sa nekim specifičnostima, jedan primer mi se učinio reprezentativnim. Reč je o jednoj mojoj drugarici koja je na studije u Beograd došla zbog momka. I onda, „standardna“ priča – on se oženio, ali drugom, a njoj dao između ostalog i nategnuto, mada „društveno“ jasno obrazloženje, da mu nije zgodno da sa njom bude u vezi zbog nekih problema koje je u to vreme njen otac imao. Vrlo je očekivana bila i njena reakcija – bila je i ostala zbog toga duboko nesrećna. S druge strane, na fakultetu, a potom i na poslu, bila je izuzetno uspešna. A to je sa svoje strane naizgled uspešno potisnulo doživljaj iz mladosti. Ali sada, mnogo godina kasnije, ona više nije zadovoljna na poslu, pa se pita i da li je ikad i bila. Napredovanja, pohvale… sve je to lepo, ali nešto fali. I tako, zaključimo da ni u njenom slučaju ništa nije bez razloga. Da li je bio pogrešan razlog što je, želeći ljubav, došla da bude blizu čoveka koga (je mislila da) voli? Da li je bio pogrešan razlog što je izabrala određenu struku (a mogla je zbog sposobnosti i interesovanja i nešto drugo)? Da li je bio pogrešan razlog dopustiti da se neostvarena veza pretvori u „crnu rupu“ u duši?

Iz čega proizilaze ti njeni pogrešni razlozi ili drugi pogrešni razlozi drugih? Sve se nekako vrti oko ljubavi, oko želje da se bude „mažen i pažen“, a nedostaju nam dobri primeri za ugled u mladosti. Jer, ipak je tada teško očekivati da će neko „mudro“ odvagati i pravilno izabrati put. Dakle, obrazovanje je ključ – obrazovanje za život. Da li ga imamo? Blago onome ko je odgajen s ljubavlju i ko je podstican i naučen da razmišlja. Svi ostali (99% – ako mislite da preterujem, recite) osećaju negde duboko u sebi neka nezadovoljstva, možda čak ne umeju ni da ih formulišu, kamoli da im nađu koren. Što bi se reklo – ušli su u pogrešan voz. Putovanje može biti veoma interesantno i obogaćujuće, ali će u jednom momentu shvatiti da su sve stanice pogrešne.

E, onda, ko ima sreće, na nekoj uzbrici, kad voz dovoljno uspori, možda uspešno iskoči (ne bi valjalo ako je provalija s druge strane, treba otvoriti četvore oči 🙂 …) i odmori se, skupi snage, pa polako otpešači do neke druge stanice i krene u smeru koji je zaista za njega onaj pravi…

__________

Mislim da ću se još vraćati ovoj temi – jer je jedna od mojoj omiljenih SOS-tema: samospoznaja, obrazovanje, seks (pri čemu prvo i treće mogu i da menjaju mesta – sve se vrti oko obrazovanja 🙂 )

Advertisements
Овај унос је објављен под Društvo, Ljubav, Obrazovanje, Odnos prema životu, Upoznaj samog sebe. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s